Prosveta
Obrazovanje je javno dobro i pravo svakog deteta, bez obzira na to gde živi i koliko zarađuju njegovi roditelji. U praksi se, međutim, sve više ponaša kao tržište: trošak udžbenika, radnih svezaka, ekskurzija, pa i potrošnog materijala u vrtićima pada na porodice, uslovi u školi zavise od opštine u kojoj dete živi, a slaba kontrola ostavlja prostor zloupotrebama. Udeo obrazovanja u BDP-u pao je sa 4,3% 2009. godine na oko 3,4% danas, a skoro 90% tog novca odlazi na plate, pa za zgrade, opremu i razvoj gotovo ništa ne ostaje. Direktore i zaposlene često bira vladajuća stranka, programi se menjaju neplanski, direktivom ministarstva, bez nastavnika. Zato predlažemo jasan zaokret: plata prosvetnih radnika za tri godine stiže do 2,5 minimalne zarade, udžbenici postaju besplatni, školski dodatak dolazi do ugroženih, ulaganje raste ka 4,4% BDP-a, direktore i zaposlene bira javni konkurs, a državni organi koji upravljaju školstvom postaju podložni istom vrednovanju koje danas traže od škola.
Plate i radni odnos prosvetnih radnika
Osnovnu platu u vrtićima, osnovnim i srednjim školama vezujemo za minimalnu zaradu, sa ciljem od 2,5 minimalne zarade za puno radno vreme. Do toga se stiže fazno, najkasnije za tri godine, usklađeno sa pravilima o platama u javnom sektoru. Za razliku od osnovice, minimalna zarada se redovno usklađuje sa cenama, pa plata prestaje da zavisi od diskrecionih odluka. Ova veza važi za sve zaposlene u ustanovi, a ne samo za nastavnike, već i za vaspitače, stručne saradnike, saradnike, kuhinjsko i tehničko osoblje, čije niske plate danas ostavljaju vrtiće bez kuvara i spremačica.
Bez potrebe za novim konkursom, onaj ko neprekidno radi na određeno duže od 24 meseca, koliko dozvoljava Zakon o radu, i ispunjava uslove radnog mesta, prelazi na neodređeno. Time ukidamo mehanizam saglasnosti koji je od privremene mere štednje postao trajni izvor neizvesnosti. Nastavnik će punu normu po pravilu ostvarivati u jednoj školi, a gde to nije moguće – u unapred definisanoj mreži obližnjih škola, a ne u nekoliko udaljenih ustanova. Napredovanje u zvanju donosiće veći koeficijent plate i biće dostupno svakome ko ispuni uslove, bez procentualnih kvota po zvanjima. U seoskim, udaljenim i otežanim sredinama uvešćemo platne dodatke za rad.
Niska, nepredvidiva plata i godine na određeno teraju ljude iz struke, pa škole već sada teško nalaze nastavnike za pojedine predmete, a interesovanje za nastavničke studije opada. Zato uvodimo stipendije za studente nastavničkih smerova, uz obavezu rada u školi posle diplomiranja, u kojima učestvuju i opštine kojima nedostaju kadrovi. Svaki početnik dobija mentora u prvim godinama rada, a pripravnici u vrtićima rade isključivo uz zasnovan radni odnos i punu zaradu. Stručno usavršavanje organizuje i plaća sistem, prema stvarnim potrebama ustanova, bez uslovljavanja plaćenim seminarima izdavača.
Podržavamo izmenu Zakona o štrajku: „minimum procesa rada” ne sme značiti da svi rade kao i inače, jer se time pravo na štrajk poništava, a zaposleni guraju u nezakonite oblike protesta.
Manje papira, više nastave
Ukinućemo ručno pisanje đačkih knjižica, matičnih knjiga i dnevnika boravka, papirne evidencije koje ponavljaju esDnevnik, mesečne planove koji se pišu forme radi, nepotrebno glomazne pripreme i obavezni portfolio za sve. Informacione sisteme povezaćemo tako da se svaki podatak unosi samo jednom. Broj timova u školi biće ograničen i ravnomerno raspoređen, a rad vikendom, na takmičenjima i van radnog vremena plaćen. Normative o broju učenika u odeljenju i dece u grupi uskladićemo sa stvarnim opterećenjem, naročito tamo gde ima dece kojoj je potrebna dodatna podrška.
Prigovore na ocene razmatraće stručno veće, po jasnim rokovima i proceduri, uz obavezno obrazloženje nastavnika. Ocenjivanje je stručna, a ne politička ili poslovna odluka, i nastavnik mora biti zaštićen od pritisaka.
Besplatni udžbenici i školski dodatak
Svi potrebni udžbenici u osnovnoj i srednjoj školi biće besplatni. Danas udžbenike bira škola, a plaćaju ih roditelji, pa niko u odlučivanju ne vodi računa o ceni. Tržište, procenjeno na oko 120 miliona evra godišnje, drže četiri izdavača sa 87% udela, od kojih tri pripadaju istoj grupaciji, što je 2020. utvrdila i Komisija za zaštitu konkurencije. Zato škola bira komplet na četiri godine, ministarstvo određuje najvišu cenu po razredima i plaća nabavku, a učenici knjige vraćaju na kraju godine. Učenici sa pravom na materijalnu podršku dobiće na početku školske godine školski dodatak od 100 evra, usklađen sa inflacijom. Izdavačima će biti zabranjeno da utiču na škole poklonima i besplatnim seminarima.
Izmenama Zakona o učeničkom i studentskom standardu i pravilnika o stipendijama, socio-ekonomski status dobiće veću težinu pri bodovanju za stipendije i kredite. Danas je glavni uslov prosek najmanje 4,50, a osetljivim grupama ide do 10% stipendija; kod nas, taj broj će rasti. Ekskurzije, izleti i nastava u prirodi postaju deo obrazovnog programa, finansiran i organizovan u javnom sistemu, tako da nijedno dete ne ostane kod kuće zato što roditelji ne mogu da plate.
Predškolsko vaspitanje
Zakoni o vrtićima su jasni – problem je što se ne poštuju. Grupe su prekobrojne, uvode se „grupe i po“ i „dve grupe u jednoj sobi”, a potrošni materijal sve češće kupuju roditelji, što se u izveštajima vodi kao „saradnja sa porodicom”. Istovremeno se prostor vrtića u radno vreme ustupa privatnim školama jezika, sporta i plesa, pa deca čiji roditelji ne mogu da plate ostaju po strani. Kuhinje propadaju, a manjak kuvara otvara put prepuštanju tih poslova privatnim firmama.
Poštovanje normativa o broju dece, prostoru i broju zaposlenih postaje obaveza osnivača, uz otvaranje novih vrtića tamo gde mesta nedostaju. Komercijalni kursevi neće se održavati u vreme predviđeno za vaspitno-obrazovni rad, a ishrana, održavanje i tehničke službe ostaju u javnom sistemu. Uvešćemo nacionalno propisane minimalne standarde finansiranja predškolskih ustanova, kojih danas nema, pa uslovi zavise isključivo od budžeta i volje opštine. Program „Godine uzleta“, nastao uz širok stručni konsenzus, zadržavamo i dajemo mu sistemsku podršku umesto novih reformi. Strategijom ćemo širiti obuhvat predškolskim obrazovanjem od rođenja do polaska u školu, ulažući više novca u nerazvijene sredine. Nosilac je javni sistem; privatni akreditovani vrtići imaju dopunsku i privremenu ulogu, pod javno objavljenim subvencijama, istim standardima i redovnom kontrolom.
Ulaganje u obrazovanje
Izdvajanje za obrazovanje raste za jedan procentni poen BDP-a u tri naredne godine, sa sadašnjih 3,4% na 4,4% BDP-a, a zatim postepeno ka proseku EU. To se odnosi na sve nivoe pre univerziteta, uključujući obrazovanje odraslih. Novac danas ne prati stvarne potrebe, pa razlike između škola rastu, najviše na štetu seoskih i manje razvijenih sredina. Zato prvo analiziramo mrežu ustanova i stanje zgrada, o čemu pouzdani podaci ne postoje, a ulaganja usmeravamo tamo gde su uslovi najgori.
Opštine će donositi višegodišnje planove finansiranja obrazovanja i javno izveštavati o njihovom izvršenju. Opština neće moći da kupuje tablete, robote i promotivne programe dok ne izmiri zakonske obaveze – tekuće održavanje, bezbednost, materijal za rad i stručno usavršavanje. U Beogradu ćemo jasno razgraničiti nadležnosti grada i gradskih opština, da škola ne bi ostajala između dva nivoa vlasti. Škole i vrtići moći će da zadrže sopstvene prihode, na primer od zakupa prostora, uz jasno određenu namenu, a uvešćemo i grantove za razvojne projekte.
Departizacija: direktori, odbori i zapošljavanje
Direktore vrtića i škola biraće javni konkurs po profesionalnim kriterijumima, uz učešće kolektiva i organa upravljanja. Kandidat izlazi sa programom razvoja ustanove, a odluka o izboru se javno obrazlaže. Ministarstvo isključivo proverava zakonitost postupka i može poništiti konkurs ako utvrdi nepravilnosti, ali nema pravo da bira kandidata. Svako zapošljavanje u ustanovama ide preko javnog konkursa: objavljuju se uslovi, biografije kandidata, kriterijumi bodovanja i konačna rang-lista, uz učešće stručnih organa ustanove i bez diskrecionog odlučivanja. Ista pravila važe za ministarstvo, školske uprave i zavode.
Predstavnici zaposlenih i roditelja u Školskim i Upravnim odborima, kao i članovi Saveta roditelja, biraju se javnom kandidaturom i tajnim glasanjem, bez uticaja direktora, jer upravo odbor nadzire rad direktora. Predstavnici opštine u odborima moraju ispunjavati jasne kriterijume stručnosti. Učenički parlament dobija pravo na inicijativu, a škola obavezu da se o njoj izjasni. Zaposlenima obezbeđujemo poverljive kanale za prijavu pritisaka – od skupljanja potpisa i „sigurnih glasova” do mobinga zbog kritike – i zaštitu od odmazde, u vezi sa postojećom zaštitom uzbunjivača. Nacionalni prosvetni savet vraća pune nadležnosti, a zavodi za unapređivanje i vrednovanje obrazovanja dobijaju nezavisnost od izvršne vlasti i pravo da slobodno objavljuju svoje nalaze.
Programi i ocenjivanje
Prelaženje gradiva postalo je glavni fokus škole, jer su programi preobimni i menjaju se parcijalno bez nastavnika koji ih izvode. Reforma započeta 2018. godine smanjila je fond časova pojedinih predmeta i donela nove administrativne obaveze, a vaspitna i humanistička dimenzija škole potiskuje se u korist uskih potreba tržišta rada. Programi osnovne i srednje škole reformisaće se kroz javni dijalog o tome kakvo obrazovanje želimo, uz učešće nastavnika, nauke i struke. Programe ćemo rasteretiti nepotrebnog činjeničnog zanja u korist suštinskog razumevanja gradiva. Ukinućemo obavezan broj sumativnih ocena, kako bi nastavnici imali prostora za kvalitetnije praćenje razvoja učenika.
Formalno razvrstavanje opšteg uspeha („odličan”, „vrlo dobar” i ostale) ukidamo, jer za nastavak školovanja ionako važi samo prosek ocena, a trka za titulama vodi poklanjanju ocena i sukobima roditelja i škole. Brojčano ocenjivanje ukidamo u prva tri razreda osnovne škole, umesto samo u prvom. Dete će dobijati opisnu ocenu, sa prikazom mogućnosti i smernicama za dalji razvoj, što roditeljima daje stvarnu sliku, a deci čuva radoznalost koju današnje rangiranje od drugog razreda često gasi.
Vrednovanje i inspekcija
Spoljašnje vrednovanje škola danas je kontrola, a ne podrška: ocene ustanova naglo padaju bez obrazloženja, zaposleni svedoče da se to dešava i posle štrajkova, a pojedini savetnici koriste posete da preporuče plaćene seminare. Spoljašnje vrednovanje i inspekcijski nadzor objedinićemo u jedan usklađen sistem, u kome evaluatori imaju javne biografije i iskustvo rada u školi ili vrtiću. Vrednovanje će počinjati procenom uslova koje su dužni da obezbede država i opština, a odgovornost za nedostatke snosiće oni, a ne zaposleni. Prosvetna inspekcija dobija jasno ograničena ovlašćenja i delotvornu žalbu, i ne sme biti sredstvo pritiska. Ministarstvo, zavodi i školske uprave biće podložni istom javnom vrednovanju.
Inkluzija i daroviti učenici
Inkluzija u zakonu danas postoji najčešće kao ukras. Zato ćemo revidirati propise o inkluziji: jasno razgraničavamo kategorije individualnih obrazovnih programa, precizno uređujemo uloge ličnih pratilaca i pedagoških asistenata i pojednostavljujemo procedure. Finansiranje podrške postaje fleksibilno i prati stvarne potrebe ustanove: opština plaća podršku koju predloži interresorna komisija, u iznosu koji je potreban, a opštine trećeg i četvrtog stepena razvijenosti dobijaju namenske transfere iz republičkog budžeta za asistente, pratioce, prevoz i užinu. Nastavnici koji rade sa decom kojoj treba dodatna podrška dobijaju novčanu nadoknadu, a ustanove više defektologa i drugih stručnih saradnika, kao i neophodnu asistivnu tehnologiju.
Mrežu podrške van škole širimo kroz nove resursne centre i mobilne timove, obnovu razvojnih savetovališta i više dnevnih boravaka, kako roditelji ne bi morali da biraju između posla i brige o detetu. Mladima sa smetnjama u razvoju sistem neće okrenuti leđa po završetku škole: obezbedićemo radno osposobljavanje uz radne asistente, dnevne centre i stanovanje uz podršku.
Rad sa darovitim učenicima dobiće posebnu regulativu, odvojenu od propisa o smetnjama i teškoćama u razvoju i učenju. Ubrzano napredovanje i obogaćeni programi biće omogućeni u redovnoj nastavi, uz tešnju saradnju škola sa Centrom za talente i Istraživačkom stanicom Petnica. Specijalizovane škole i odeljenja za darovite zadržavamo i unapređujemo.