Zdravstvo
Stanovništvo Republike Srbije se već dugo suočava sa nejednakom dostupnošću i kvalitetom zdravstvene zaštite, otežanim i neblagovremenim pristupom uslugama i sve izraženijim osećajem da je prepušteno „samo sebi”. Srbija ima jednu od najstarijih populacija u Evropi. Više od 23% stanovništva je starije od 65 godina, dok je očekivano trajanje života pri rođenju oko 76 godina, što je približno pet godina manje od proseka Evropske unije. Ovakvo stanje posledica je nesklada u organizaciji i raspodeli sredstava po svim nivoima zdravstvene zaštite, lošeg i netransparentnog upravljanja institucijama i kadrovima, zapostavljene stomatološke i apotekarske delatnosti i sistemski zaboravljene zaštite mentalnog zdravlja. Naš opšti cilj jeste uspostavljanje otpornog, inkluzivnog, savremeno organizovanog i tehnološki unapređenog zdravstvenog sistema koji odgovara na potrebe svih stanovnika Srbije. Zdravstveni sistem treba da izađe u susret potrebama korisnika, ali i da unapredi uslove rada i pruži mogućnost za lični i profesionalni razvoj zdravstvenih radnika.
Odgovarajuća organizacija zdravstvene zaštite i lekar u svakom selu
Zdravstveni sistem nam je postavljen naopako: klinički centri i instituti su opterećeni prevelikim brojem pacijenata, brojem usluga, čak i viškom kadrova, dok su domovi zdravlja i opšte bolnice zapostavljeni i ne mogu da obavljaju svoju ključnu ulogu – ulogu temelja sistema. Prevencija se zanemaruje, pa lečimo tek kada se teško razbolimo, umesto da bolest sprečimo na vreme. Služba hitne medicinske pomoći ne garantuje svima podjednak kvalitet usluge koju pruža, čime se podriva princip ustavom garantovanog prava na jednaku zdravstvenu zaštitu.
Naš plan je da vratimo snagu i dostojanstvo domovima zdravlja i izabranim lekarima tako što će pacijenti većinu analiza i dijagnostičkih procedura za hronične bolesti obavljati odmah u svom komšiluku. Povezaćemo sve lekare jedinstvenim informacionim sistemom, tako da informacije kruže bez bespotrebnog šetanja pacijenata od vrata do vrata i nošenja stotine papira. Njena opremljenost i dostupnost od presudnog su značaja za akutno ugrožene živote naših sugrađana. Brzina njihovog dolaska više neće zavisiti od toga da li živite u centru grada ili u najudaljenijem selu, jer za nas, svaki život vredi jednako.
Država će ubuduće stajati uz porodice kada im je najteže, tako što će biti nosilac organizovane palijativne nege za sve kojima je potrebna. Ojačaćemo patronažnu službu koja će pronaći svoje mesto bliže vašem domu. Povratićemo značaj školskim ambulantama, a novac preusmeravati na zdravstveno vaspitanje i programe preventivnih i skrining pregleda za sve. Uvešćemo potpunu digitalnu kontrolu planiranih intervencija i dijagnostičkih procedura gde su jedina merila potrebe najtežih pacijenata. To će dovesti do vidljivih promena i skraćenja lista čekanja.
Upravljanje u zdravstvu
Zdravstvo se od 2015. godine vodi bez dugoročnog plana i nacionalne strategije, a na čelu ustanova postavljaju se stranački kadrovi u takozvanom „v.d.” statusu, čime se zatvaraju vrata odgovornosti i otvaraju vrata zloupotrebi službenog položaja i korupciji. Poslušnost ne sme biti ispred stručnosti. Pacijenti i zdravstveni radnici su zbog toga izgubili poverenje u sistem. Zakoni se primenjuju slobodno, dok niko ne mari koliko su ti rukovodioci zaista radili svoj posao.
Zato ćemo doneti desetogodišnju strategiju razvoja zdravstva, tako da se konačno zna tačan pravac i red u sistemu, bez obzira na to ko je na vlasti. Ukinućemo večite „v.d.” direktore i uvesti javne konkurse kako bi na čelu ustanova došli najbolji među nama, stručni po pozivu i poštovani u svojim kolektivima. Rukovođenje ustanovama neće biti pitanje podele „plena” već odgovornost koja će zahtevati kontinuiranu edukaciju iz oblasti ekonomije, organizacije posla, zaštite prava korisnika, ali i zaposlenih, i veština komunikacije.
Takođe, uvešćemo nezavisnu i strogu kontrolu primene svih zdravstvenih zakona, pravilnika i propisa kako bismo iskorenili korupciju i nestručnost. Svi će imati uvid u to kako se troši novac i kako ustanove funkcionišu, čime ćemo vratiti poštovanje i poverenje, kako pacijentima, tako i svim zdravstvenim radnicima.
Ljudi i srce zdravstvenog sistema
Naši zdravstveni radnici koje školujemo godinama odlaze u inostranstvo. Sistem nam stari, mladi zdravstveni radnici nakon školovanja nemaju sigurnost niti znaju kada će dobiti posao i specijalizaciju, pa su prinuđeni da sreću traže van Srbije, dok mnoga ruralna mesta ostaju bez medicinskog osoblja.
Da bismo to zaustavili, uvešćemo jasan sistem zapošljavanja odmah po završetku školovanja. Nacionalni referentni centar za rukovođenje kadrovima u zdravstvu usmeravaće kadrove tamo gde su potrebni, prema nacionalnom planu kadrova. Mladi lekari će preko redovnih i javnih konkursa dobijati prvo zaposlenje, plaćeni staž i specijalizacije prema stvarnim potrebama stanovništva. U saradnji sa lokalnim samoupravama obezbedićemo posebne finansijske, poreske i stambene podsticaje onima koji odluče da rade u manjim i udaljenijim sredinama. Imaćemo nacionalni plan kadrova za svaku od narednih godina.
Medicinskim radnicima i saradnicima sa visokim školama i fakultetima daćemo veća ovlašćenja i samostalnost kroz posebne radne uloge, čime ćemo rasteretiti lekare i učiniti zdravstvenu zaštitu dostupnijom pacijentima, a savremeno obrazovanom kadru konačno dati priznanje, bolje uslove rada i razlog da ostanu u svojoj zemlji.
Dolazi vreme odgovornosti
Od ukupno šest milijardi evra godišnje koliko potroši zdravstveni sistem, skoro dve milijarde evra građani dodatno odvajaju iz svog džepa pored obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno oko 1200 evra za jednu četvoročlanu porodicu. Zbog neefikasnog sistema i dugačkih lista čekanja, isti novac u različitim gradovima daje potpuno različite rezultate.
Da bismo to promenili, uvešćemo strogu i javnu kontrolu kvaliteta rada svake zdravstvene ustanove. Svi će biti nagrađeni spram merljivog i konkretnog učinka. Povezaćemo sve zdravstvene ustanove u jedinstven, siguran i zaštićen informacioni sistem, tako da vas vaš karton i nalazi prate gde god da odete, bez dupliranja nalaza i stotina papira koje nosite sa sobom, bez gubljenja vremena i bez nepotrebnog trošenja novca.
Sve zdravstvene ustanove radiće kao jedan tim u kom će stručnost i iskustvo biti dostupni svima. Menjamo način na koji se troši narodni novac i nećemo više dozvoliti da se zdravstveni budžet prazni kroz preuveličane javne nabavke.
Zdravlje zuba ne sme biti luksuz
Zdravlje zuba je deo celokupnog zdravlja, ali je stomatologija u Srbiji godinama prepuštena ličnim budžetima građana, a ne obaveznom zdravstvenom osiguranju. Danas preko zdravstvene knjižice pacijenti imaju pravo gotovo samo na hitne intervencije tamo gde su dostupne, dok je potpun osmeh postao luksuz za većinu.
Naš cilj je da vratimo stomatologiju u okvire domova zdravlja i proširimo pakete usluga iz prava obaveznog zdravstvenog osiguranja. U svakoj opštini obezbedićemo dostupnu hitnu stomatološku zaštitu svakog dana, kako u pola noći ili tokom vikenda ne biste morali da razmišljate imate li rešenja za bolan zub. Omogućićemo da se stomatološke intervencije obavljaju ne samo u domovima zdravlja, već i u svim privatnim ordinacijama koje potpišu ugovor sa RFZO-om. Tako ćemo „stomatologa na knjižicu” dovesti u svaku opštinu. Uvešćemo jasne standarde kvaliteta za sve usluge i doneti dugo čekani Zakon o dentalnoj medicini.
Lek nije roba niti su apoteke obične prodavnice
Apoteke se ne otvaraju samo tamo gde ima profita, već tamo gde su potrebne ljudima. U mnogim apotekama u smenama uopšte nema diplomiranog farmaceuta, pa pacijenti umesto stručnog saveta dobijaju samo uslugu prodaje proizvoda.
Naš plan je da uvedemo obavezu postojanja apoteka u javnom vlasništvu, uz izradu novog plana apoteka koji subvencioniše apoteke u nedovoljno razvijenim područjima. Proveravaćemo minimalne standarde dostupnosti po regionu, kako farmaceutska zdravstvena zaštita ne bi zavisila od mesta u kome čovek živi. Prava iz obaveznog osiguranja širimo na nove terapije, medicinska sredstva i usluge koje se danas plaćaju u celosti.
Protiv nestašica se borimo kroz sistem ranog upozoravanja sa listom kritičnih lekova i obaveznim minimalnim zalihama. Uvodimo jedinstvenu cenu leka istu u svakoj apoteci i obavezu ugovaranja sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, što malim apotekama daje iste uslove kao i velikim lancima. Uvodimo elektronsku kontrolu koja potvrđuje da je magistar farmacije prisutan u svakoj smeni pri izdavanju svakog leka, što je obaveza koja danas postoji samo na papiru, a mi ćemo je proveravati. Interes javnog zdravlja mora biti iznad interesa tržišta, a apoteka mora biti mesto gde građani dobijaju lek onda kada im je potreban, gde im je potreban i po ceni koja im je priuštiva.
Sa teretom duše niko ne sme ostati sam
Postojeći sistem ne može adekvatno da odgovori na potrebe građana u domenu mentalnog zdravlja. Sistem je i dalje pretežno institucionalizovan, stigma je i dalje rasprostranjena pa se pomoć često prekasno potraži, a kršenja ljudskih prava i dostojanstva korisnika su česta.
Naš glavni cilj je uspostavljanje interdisciplinarnog sistema zaštite mentalnog zdravlja u zajednici zasnovanog upravo na poštovanju ljudskih prava i dostojanstva. To obuhvata unapređenje zakonodavstva, razvoj mreže dostupnih usluga i položaja i broja stručnjaka. Umesto zatvorenih institucija sagradićemo mrežu centara za mentalno zdravlje dostupnu svima i otvorićemo Nacionalni centar za traumu i krizne situacije.
Ključni koraci uključuju i podizanje nivoa pismenosti o mentalnom zdravlju radi smanjenja stigme. Pričaćemo i učiti o tome od školskih klupa do dokumentarnih programa na televiziji. Duševna bol nije slabost, već ljudski poziv za više razumevanja, brige i ljubavi. Zato lečenje i oporavak nisu samo odgovornost pojedinca, već čitavog društva.
Umesto kraja – početak
Godinama su nas ubeđivali da su dugački redovi i čekanje naša stvarnost i da je tako u mnogim razvijenijim zemljama. Vreme je da pokažemo da može i mora drugačije.
Izgradićemo zdravstveni sistem u kome lekar poznaje svog pacijenta. Sistem u kom pacijent veruje svom lekaru. Sistem u kome hitna medicinska pomoć stiže jednako brzo u svako selo i u kome niko ne mora da bira između kupovine lekova i kupovine hrane.
Izgradićemo sistem u kom se više niko ne oseća napuštenim. Vratićemo struku zdravstvenim radnicima, sigurnost pacijentima, a dostojanstvo svim građanima naše zemlje.