Energetika
Čak 70% električne energije u Srbiji proizvodi se u termoelektranama, dok gas na osnovu dugoročnih ugovora stiže, prevashodno iz Ruske Federacije, a manjim delom iz Azerbejdžana. Energetskim preduzećima se dugi niz godina upravljalo neprofesionalno i partokratski, zbog čega imamo manjak stručnog kadra, a Elektroprivreda Srbije je razorena i zahteva sistemska ulaganja. Energetika ostaje u državnim rukama, a upravljanje preuzimaju stručnjaci. EPS i kapitalne energetske investicije ostaju u većinskom državnom vlasništvu, a cevne mini-hidroelektrane se zabranjuju. Termoelektrane ostaju okosnica energetskog sistema do daljnjeg, uz sprovođenje strategije dekarbonizacije. Građanima će biti omogućeno da lakše proizvode sopstvenu električnu energiju. Istovremeno ćemo obezbediti snabdevanje gasom iz više pravaca, kako Srbija ne bi bila previše zavisna od jednog geopolitičkog subjekta.
EPS ostaje državni
Zakonom ćemo propisati da sve planirane kapitalne energetske investicije budu u većinskom vlasništvu Republike Srbije, dok će isti zakon definisati šta se smatra kapitalnom investicijom, a to ne obuhvata proizvodnju po modelu proizvođač-potrošač ni energetske zajednice. EPS, kao nosilac razvoja i ključni činilac energetske sigurnosti, ostaje u državnom vlasništvu, a svi hidroenergetski projekti biće u vlasništvu Republike Srbije.
U EPS ćemo dovesti stručan kadar koji će obezbediti savesno i odgovorno upravljanje i uvesti transparentnost u poslovanje. Sistemski ćemo ulagati u poslovanje i kapitalizaciju preduzeća, uz sprovođenje mera usmerenih na unapređenje tržišta energije i kvaliteta usluga za krajnje korisnike.
Sve potpisane ugovore i projekte u oblasti energetike, uključujući i planirana buduća ulaganja, preispitaćemo u postupku revizije ugovora i kapitalnih projekata iz delova Privreda i finansije i Infrastruktura. Cilj preispitivanja je da utvrdimo šta je ugovoreno, po kojoj ceni i koje od planiranih projekata vredi nastaviti. Tek na osnovu tih saznanja moći ćemo da odgovorno planiramo dalji razvoj i odlučimo o budućim investicijama.
Rukovođenje energetskim preduzećima
Rukovodeće funkcije u energetskim preduzećima obavljaće stručnjaci iz oblasti energetike, pod uslovom da nisu učestvovali u koruptivnim radnjama, izabrani po postupku opisanom u delu Privreda i finansije. Imenovanje na rukovodeće pozicije više neće zavisiti od stranačke pripadnosti, već od stručnosti i čiste prošlosti. Srbijagas i Gas infrastruktura takođe će dobiti profesionalan i transparentan menadžment, zasnovan na istim kriterijumima.
Reformisaćemo Savet Agencije za energetiku tako da ga čine stručnjaci iz sektora, kao i konsultanti sa instituta i visokoškolskih ustanova. Savet će donositi zaključke od značaja za razvoj energetskog sistema, izrađivati tehno-ekonomske analize projekata i nadzirati njihovo sprovođenje.
Sistemski ćemo ulagati u razvoj stručnog kadra kroz finansiranje studijskih programa i usavršavanja u energetskim preduzećima, uz kontinuiranu saradnju visokoškolskih ustanova i samih preduzeća.
Termoelektrane i hidroelektrane
Strogo ćemo zabraniti sve postojeće i buduće projekte mini-hidroelektrana koje rečna korita stavljaju u cevi, a svim mini-hidroelektranama koje ugrožavaju ekosistem ukinućemo status povlašćenog proizvođača električne energije. Povlašćeni status, koji proizvođačima garantuje otkup električne energije, zadržaće samo postrojenja čiji rad ne ugrožava reke. Vlasnici ostalih postrojenja izgubiće povlastice koje su ostvarivali na štetu reka.
Termoelektrane su danas okosnica energetskog sistema i ostaće to do daljnjeg. Aktivno ćemo ih održavati i unapređivati, uz jačanje kapaciteta za stabilnu proizvodnju električne energije. Dosledno ćemo sprovoditi mere predviđene Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), Programom zaštite vazduha, Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom (INEKP) i nacionalno utvrđenim doprinosom (NDC), uz njihovo kontinuirano unapređivanje. Izradićemo Strategiju dekarbonizacije sa postepenim ciljevima usklađenim sa postojećim aktima i dugoročnim opredeljenjem ka potpunoj dekarbonizaciji.
Na osnovu studija izvodljivosti prenamene i promene energenta odlučivaćemo koja zastarela postrojenja treba prenameniti, a koja konzervirati uz mogućnost ponovne upotrebe.
Revitalizovaćemo sva preostala hidroenergetska postrojenja, pre svega HE „Đerdap 2”, kako bismo im produžili radni vek. Hidroelektrane imaju važnu ulogu i u baznoj proizvodnji električne energije i u balansiranju elektroenergetskog sistema. Izradićemo idejni plan razvoja novih hidroelektrana kojim će se utvrditi prioriteti. Najpre će se razmatrati nova velika postrojenja i pogranični projekti radi unapređenja međunarodne saradnje, zatim akumulaciona jezera i reverzibilne hidroelektrane, koje omogućavaju proizvodnju u periodima povećane potrošnje ili visokih cena električne energije, a potom kaskadne i pribranske hidroelektrane otvorenog tipa, sa najmanjim uticajem na životnu sredinu. Planom se neće unapred određivati konkretne reke i lokacije, imajući u vidu da svaka velika hidroelektrana i akumulacija značajno menjaju prostor i život zajednice u kojoj se grade.
Građani kao proizvođači
Proizvođač-potrošač je domaćinstvo ili preduzeće koje električnu energiju proizvedenu sopstvenim solarnim panelima koristi za svoje potrebe, a višak predaje u mrežu. Izmenićemo Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije kako bismo takvim proizvođačima olakšali procedure, na osnovu prethodne analize evropskih iskustava. Zakonom o energetici i pratećim podzakonskim aktima uredićemo i rad energetskih zajednica, u kojima građani i lokalni akteri zajednički ulažu u postrojenja za proizvodnju energije i proizvedenu energiju koriste ili prodaju.
Dodatna ulaganja u obnovljive izvore energije usmerićemo u tri pravca, kroz EPS, kroz lokalnu proizvodnju po modelu proizvođač-potrošač i kroz energetske zajednice koje zakon već prepoznaje.
Razvoj projekata obnovljivih izvora energije planiraćemo sistematski, uz kvalitetnije prostorno planiranje, zaštitu prirodnih resursa i poljoprivrednog zemljišta, procenu kumulativnih uticaja na životnu sredinu, rano uključivanje javnosti i jasne kriterijume za izbor lokacija. Javnost će biti uključena pre izbora lokacije, a ne tek kada je odluka o izgradnji već doneta.
Solarne elektrane na krovovima stambenih i poslovnih zgrada imaće prednost u odnosu na izgradnju na zelenim površinama i obradivom zemljištu. To podrazumeva i strožu procenu uticaja projekata solarnih parkova na zemljištu, kako bi se obezbedilo da njihov razvoj ne ugrožava prirodne resurse i poljoprivrednu proizvodnju.
Grejanje i energetska efikasnost
Mere energetske efikasnosti zahtevaju značajna finansijska ulaganja, ali donose rezultate na srednji i dugi rok. Insistiraćemo na unapređenju termičkih omotača starih zgrada do propisanih standarda, radi što efikasnije upotrebe toplotne energije. Grejanje će se naplaćivati prema stvarno potrošenoj toplotnoj energiji, pomoću kalorimetara, umesto prema površini stana. Tako će se računi prilagođavati stvarnoj potrošnji, pa će oni koji troše manje i plaćati manje.
Utvrdićemo mere za smanjenje gubitaka u toplanama i magistralnim toplovodima koje je moguće sprovesti u relativno kratkom roku. Pokrenućemo i prelazak toplana sa čvrstih goriva na geotermalnu energiju, korišćenjem toplotnih pumpi i plitkih bušotina, kao i na biometan.
Osnovaćemo samostalnu instituciju za energetsku efikasnost zaduženu za sprovođenje nacionalnih programa sanacije javnih, višeporodičnih i porodičnih zgrada, kao i za pružanje podrške domaćinstvima, privredi i lokalnim samoupravama. U okviru rada ove institucije dosledno ćemo primenjivati i sistem energetskog menadžmenta.
Pojednostavićemo procedure za dodelu subvencija za energetsku efikasnost u okviru programa podrške domaćinstvima, višeporodičnim zgradama i porodičnim kućama. Razmotrićemo i uvođenje revolving fonda, u kojem bi se vraćena sredstva ponovo ulagala u nove projekte sanacije.
Utvrdićemo rok za punu primenu energetskih pasoša, kako bi svaki objekat imao jasno utvrđen energetski status. Energetski pasoš će pokazivati koliko energije zgrada troši i koje je mere potrebno sprovesti radi poboljšanja njene energetske efikasnosti, čime će se uvesti i nova obaveza za vlasnike objekata. Cilj je i potpun prelazak sa sistema grejanja na lož-ulje i mazut na održivija rešenja.
Gas i nafta
Prioritetni kapitalni projekti u oblasti gasne infrastrukture obuhvataju izgradnju novih skladišta i interkonekcija. Završićemo izgradnju interkonekcije sa Severnom Makedonijom, čime će se omogućiti pristup gasnoj infrastrukturi Grčke i gasnom koridoru koji vodi do LNG terminala u Aleksandrupolisu. Razmotrićemo i mogućnost ubrzanja izgradnje i povećanje kapaciteta interkonekcije sa Rumunijom, kao i izgradnje skladišta gasa u Banatu, u Srpskom Itebeju. Proširićemo i kapacitete postojećih interkonekcija.
Naftu iz domaćih izvora nastavićemo da eksploatišemo, uz naplatu naknada bez povlašćenog položaja za kompanije koje je eksploatišu. Naknade će se primenjivati pod jednakim uslovima na sve subjekte koji vrše eksploataciju nafte. Tamo gde važeći međudržavni sporazum određuje drugačije, to postižemo pregovorima. Nastavak rada postojećih rafinerija ostaje naše strateško i imperativno opredeljenje, uz doslednu primenu standarda zaštite životne sredine, redovan monitoring njihovog uticaja i stabilno snabdevanje gorivom građana, privrede i javnih institucija.