Енергетика
Чак 70% електричне енергије у Србији производи се у термоелектранама, док гас на основу дугорочних уговора стиже, превасходно из Руске Федерације, а мањим делом из Азербејџана. Енергетским предузећима се дуги низ година управљало непрофесионално и партократски, због чега имамо мањак стручног кадра, а Електропривреда Србије је разорена и захтева системска улагања. Енергетика остаје у државним рукама, а управљање преузимају стручњаци. ЕПС и капиталне енергетске инвестиције остају у већинском државном власништву, а цевне мини-хидроелектране се забрањују. Термоелектране остају окосница енергетског система до даљњег, уз спровођење стратегије декарбонизације. Грађанима ће бити омогућено да лакше производе сопствену електричну енергију. Истовремено ћемо обезбедити снабдевање гасом из више праваца, како Србија не би била превише зависна од једног геополитичког субјекта.
ЕПС остаје државни
Законом ћемо прописати да све планиране капиталне енергетске инвестиције буду у већинском власништву Републике Србије, док ће исти закон дефинисати шта се сматра капиталном инвестицијом, а то не обухвата производњу по моделу произвођач-потрошач ни енергетске заједнице. ЕПС, као носилац развоја и кључни чинилац енергетске сигурности, остаје у државном власништву, а сви хидроенергетски пројекти биће у власништву Републике Србије.
У ЕПС ћемо довести стручан кадар који ће обезбедити савесно и одговорно управљање и увести транспарентност у пословање. Системски ћемо улагати у пословање и капитализацију предузећа, уз спровођење мера усмерених на унапређење тржишта енергије и квалитета услуга за крајње кориснике.
Све потписане уговоре и пројекте у области енергетике, укључујући и планирана будућа улагања, преиспитаћемо у поступку ревизије уговора и капиталних пројеката из делова Привреда и финансије и Инфраструктура. Циљ преиспитивања је да утврдимо шта је уговорено, по којој цени и које од планираних пројеката вреди наставити. Тек на основу тих сазнања моћи ћемо да одговорно планирамо даљи развој и одлучимо о будућим инвестицијама.
Руковођење енергетским предузећима
Руководеће функције у енергетским предузећима обављаће стручњаци из области енергетике, под условом да нису учествовали у коруптивним радњама, изабрани по поступку описаном у делу Привреда и финансије. Именовање на руководеће позиције више неће зависити од страначке припадности, већ од стручности и чисте прошлости. Србијагас и Гас инфраструктура такође ће добити професионалан и транспарентан менаџмент, заснован на истим критеријумима.
Реформисаћемо Савет Агенције за енергетику тако да га чине стручњаци из сектора, као и консултанти са института и високошколских установа. Савет ће доносити закључке од значаја за развој енергетског система, израђивати техно-економске анализе пројеката и надзирати њихово спровођење.
Системски ћемо улагати у развој стручног кадра кроз финансирање студијских програма и усавршавања у енергетским предузећима, уз континуирану сарадњу високошколских установа и самих предузећа.
Термоелектране и хидроелектране
Строго ћемо забранити све постојеће и будуће пројекте мини-хидроелектрана које речна корита стављају у цеви, а свим мини-хидроелектранама које угрожавају екосистем укинућемо статус повлашћеног произвођача електричне енергије. Повлашћени статус, који произвођачима гарантује откуп електричне енергије, задржаће само постројења чији рад не угрожава реке. Власници осталих постројења изгубиће повластице које су остваривали на штету река.
Термоелектране су данас окосница енергетског система и остаће то до даљњег. Активно ћемо их одржавати и унапређивати, уз јачање капацитета за стабилну производњу електричне енергије. Доследно ћемо спроводити мере предвиђене Националним планом за смањење емисија (НЕРП), Програмом заштите ваздуха, Интегрисаним националним енергетским и климатским планом (ИНЕКП) и национално утврђеним доприносом (НДЦ), уз њихово континуирано унапређивање. Израдићемо Стратегију декарбонизације са постепеним циљевима усклађеним са постојећим актима и дугорочним опредељењем ка потпуној декарбонизацији.
На основу студија изводљивости пренамене и промене енергента одлучиваћемо која застарела постројења треба пренаменити, а која конзервирати уз могућност поновне употребе.
Ревитализоваћемо сва преостала хидроенергетска постројења, пре свега ХЕ „Ђердап 2”, како бисмо им продужили радни век. Хидроелектране имају важну улогу и у базној производњи електричне енергије и у балансирању електроенергетског система. Израдићемо идејни план развоја нових хидроелектрана којим ће се утврдити приоритети. Најпре ће се разматрати нова велика постројења и погранични пројекти ради унапређења међународне сарадње, затим акумулациона језера и реверзибилне хидроелектране, које омогућавају производњу у периодима повећане потрошње или високих цена електричне енергије, а потом каскадне и прибранске хидроелектране отвореног типа, са најмањим утицајем на животну средину. Планом се неће унапред одређивати конкретне реке и локације, имајући у виду да свака велика хидроелектрана и акумулација значајно мењају простор и живот заједнице у којој се граде.
Грађани као произвођачи
Произвођач-потрошач је домаћинство или предузеће које електричну енергију произведену сопственим соларним панелима користи за своје потребе, а вишак предаје у мрежу. Изменићемо Закон о коришћењу обновљивих извора енергије како бисмо таквим произвођачима олакшали процедуре, на основу претходне анализе европских искустава. Законом о енергетици и пратећим подзаконским актима уредићемо и рад енергетских заједница, у којима грађани и локални актери заједнички улажу у постројења за производњу енергије и произведену енергију користе или продају.
Додатна улагања у обновљиве изворе енергије усмерићемо у три правца, кроз ЕПС, кроз локалну производњу по моделу произвођач-потрошач и кроз енергетске заједнице које закон већ препознаје.
Развој пројеката обновљивих извора енергије планираћемо систематски, уз квалитетније просторно планирање, заштиту природних ресурса и пољопривредног земљишта, процену кумулативних утицаја на животну средину, рано укључивање јавности и јасне критеријуме за избор локација. Јавност ће бити укључена пре избора локације, а не тек када је одлука о изградњи већ донета.
Соларне електране на крововима стамбених и пословних зграда имаће предност у односу на изградњу на зеленим површинама и обрадивом земљишту. То подразумева и строжу процену утицаја пројеката соларних паркова на земљишту, како би се обезбедило да њихов развој не угрожава природне ресурсе и пољопривредну производњу.
Грејање и енергетска ефикасност
Мере енергетске ефикасности захтевају значајна финансијска улагања, али доносе резултате на средњи и дуги рок. Инсистираћемо на унапређењу термичких омотача старих зграда до прописаних стандарда, ради што ефикасније употребе топлотне енергије. Грејање ће се наплаћивати према стварно потрошеној топлотној енергији, помоћу калориметара, уместо према површини стана. Тако ће се рачуни прилагођавати стварној потрошњи, па ће они који троше мање и плаћати мање.
Утврдићемо мере за смањење губитака у топланама и магистралним топловодима које је могуће спровести у релативно кратком року. Покренућемо и прелазак топлана са чврстих горива на геотермалну енергију, коришћењем топлотних пумпи и плитких бушотина, као и на биометан.
Основаћемо самосталну институцију за енергетску ефикасност задужену за спровођење националних програма санације јавних, вишепородичних и породичних зграда, као и за пружање подршке домаћинствима, привреди и локалним самоуправама. У оквиру рада ове институције доследно ћемо примењивати и систем енергетског менаџмента.
Поједноставићемо процедуре за доделу субвенција за енергетску ефикасност у оквиру програма подршке домаћинствима, вишепородичним зградама и породичним кућама. Размотрићемо и увођење револвинг фонда, у којем би се враћена средства поново улагала у нове пројекте санације.
Утврдићемо рок за пуну примену енергетских пасоша, како би сваки објекат имао јасно утврђен енергетски статус. Енергетски пасош ће показивати колико енергије зграда троши и које је мере потребно спровести ради побољшања њене енергетске ефикасности, чиме ће се увести и нова обавеза за власнике објеката. Циљ је и потпун прелазак са система грејања на лож-уље и мазут на одрживија решења.
Гас и нафта
Приоритетни капитални пројекти у области гасне инфраструктуре обухватају изградњу нових складишта и интерконекција. Завршићемо изградњу интерконекције са Северном Македонијом, чиме ће се омогућити приступ гасној инфраструктури Грчке и гасном коридору који води до ЛНГ терминала у Александруполису. Размотрићемо и могућност убрзања изградње и повећање капацитета интерконекције са Румунијом, као и изградње складишта гаса у Банату, у Српском Итебеју. Проширићемо и капацитете постојећих интерконекција.
Нафту из домаћих извора наставићемо да експлоатишемо, уз наплату накнада без повлашћеног положаја за компаније које је експлоатишу. Накнаде ће се примењивати под једнаким условима на све субјекте који врше експлоатацију нафте. Тамо где важећи међудржавни споразум одређује другачије, то постижемо преговорима. Наставак рада постојећих рафинерија остаје наше стратешко и императивно опредељење, уз доследну примену стандарда заштите животне средине, редован мониторинг њиховог утицаја и стабилно снабдевање горивом грађана, привреде и јавних институција.