Србија какву заслужујемо
Студенти су у недељама после трагедије 1. 11. 2024. блокирали факултете и на пленумима широм Србије усвојили захтеве који су и данас стуб грађанске борбе. Тражили смо објаву целокупне документације о реконструкцији станице, утврђивање идентитета и кривично гоњење свих који су нападали студенте и професоре, као и разрешење оних међу њима који су јавни функционери, одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених студената и обуставу већ покренутих поступака, и повећање буџета за високо образовање за двадесет одсто. Касније смо додали захтеве за темељну истрагу инцидента на протесту у Београду 15. марта и захтев да се утврди одговорност за боравак новинара и председника Републике у јединици интензивне неге Ургентног центра.
Временом је постајало све јасније да се питања отворена студентским захтевима не могу одвојити од будућности земље, па је почетком маја 2025. студентски покрет изашао са захтевом за расписивање ванредних парламентарних избора. Тај захтев означио је нову фазу покрета, у којој су студенти, заједно са грађанима и друштвеним групама које су их подржале, почели да дефинишу какву Србију желимо и заслужујемо.
Данас је пред нама задатак да сву ту енергију и заједништво претворимо у јасну визију будућности и у конкретне кораке ка њеном остваривању. Студентска листа је наставак тог пута.
У шта верујемо
Овај документ је сажетак целовитог програма који смо, као студенти у блокади, донели као заједничку водиљу у борби против дугорочне политичке кризе у којој се Република Србија налази. Верујемо да само темељна реформа садашњег ауторитарног система корупције, сиромаштва, неједнакости и експлоатације људи и природе, вођена знањем, одговорношћу и сарадњом политике и народа, може обновити институције ове земље и вратити поверење које је у њих давно изгубљено.
Кључ наше визије је жеља да институције раде исправно. Студентско-народна борба показала је да институције раде најисправније под надзором и уз активно учешће народа. Отуђене институције, макар привидно и радиле за јавни интерес, постају легло корупције и интереса домаћег и страног крупног капитала. Верујемо у институције које раде за народ јер потичу из народа и захтевају његово учешће да би уопште радиле. Та мисао прожима сваки део нашег покрета, наше листе и свако програмско решење које нудимо.
Наше водиље на том путу су следеће:
Одговорност и правда. Закон мора важити за све једнако и бити израз народне воље. Ниједан појединац ни институција не смеју бити изнад одговорности, без обзира на политички утицај или имовину. Правосуђе мора прорадити.
Равноправност и демократија. Студенти немају вођу и сви су једнаки. Исто тако, њихова листа нема вођу и сви кандидати на њој су равноправни. Дугорочне реформе значе подстицање грађана да се укључе у рад институција и мењају их одоздо, а улога власти је да тај дијалог подстиче и усмерава. Сви ауторитарни и репресивни елементи власти и институција морају бити укинути.
Достојанство кроз једнакост. Сваки грађанин Србије мора имати загарантовано основно људско достојанство и право на здрав, сигуран и испуњен живот и рад. Сиромаштву, уценама и малтретирању мора се стати на крај.
Сувереност и независност институција. Грађани Србије морају имати контролу над целином сопствене територије и то је основни предуслов слободе. Институције не смеју радити за интересе који се косе са интересима грађана Србије нити одговарати икоме осим њима, и то свима подједнако.
Децентрализација. Развој земље мора бити равномеран и то мора да се огледа у политичком систему. Концентрација политичке и привредне моћи у неколико градова, а посебно у Београду, чини државу сиромашнијом. Централна власт по правилу доноси само оне одлуке које се не могу донети на локалном нивоу, било да је реч о градском блоку или о сеоском заселку.
Знање у служби хуманости. Најбоље одлуке настају из темељне и информисане расправе, уз консултацију са стручњацима. Знање и образовање нису роба, већ право свих и једини пут за друштвени напредак.
Заједница и солидарност. Желимо друштво међусобне бриге, у коме нико није запостављен ни искључен.
Еколошка одрживост. Однос према води, ваздуху и земљишту је огледало нашег достојанства и односа према будућим генерацијама. Морамо хитно спречити даљу девастацију животне средине, а богата природа Србије заслужује обнову и додатну заштиту. Чиста вода и ваздух су основне потребе и право свих људи. Природа је јавно добро и сви су дужни да о њој брину, па се начело еколошке одрживости мора доследно применити у привреди, енергетици, рударству, пољопривреди и урбанизму.
Коначни циљ нашег политичког деловања је да у тренутку нашег силаска са власти институције и грађани ове земље буду вишеструко оснаженији да управљају сами собом. Само истински слободна Србија може да настави даље.