Пољопривреда
Пољопривреда је стратешка грана привреде и темељ прехрамбеног суверенитета, али су пољопривредници у Србији фактички грађани другог реда. Подстицаји касне и деле се нетранспарентно, села остају без младих, школа, амбуланти и интернета, а роба је заробљена дуговима и самовољом картела који диктирају услове од репроматеријала, преко складиштења, до откупа и промета. Око половине носилаца газдинстава старије је од 65 година, сточни фонд се убрзано смањује, а штете од временских екстрема из године у годину су све веће.
Наш циљ је развијена и планска пољопривреда у којој је пољопривредник стратешки партнер државе, а не социјална категорија, у којој земља и вода остају грађанима Србије, у којој цена настаје на поштеном тржишту, а не у договору картела и у којој село има будућност. Пољопривреду ћемо Законом о пољопривреди као стратешком и националном интересу Републике Србије прогласити стратешким и националним интересом. Како бисмо заштитили пољопривреднике, чуваре наших природних ресурса и прехрамбрене назависности, успоставићемо Заштитника грађана РС за очување земљишта, водних ресурса и прехрамбене назависности.
Једнакост пред законом и сигурност прихода
Законом ћемо утврдити рокове исплате подстицаја, уз аутоматску законску камату и одговорност органа за свако кашњење, по узору на обавезне рокове Заједничке аграрне политике. Подстицаји се додељују по јавним, унапред познатим критеријумима, а регистар корисника је јаван. Уводимо обавезну „руралну проверу”, сваки нови закон и мера мора садржати процену утицаја на село, као и мрежу бесплатних или суфинансираних правних саветовалишта за газдинства. Одмах по формирању владе штитимо право пољопривредника да се удружују и јавно износе ставове, а консултације са њиховим организацијама постају обавезне. Пензијско и социјално осигурање пољопривредника прилагодићемо сезонском приходу, а селу обезбедити једнак приступ здравству, образовању, путевима, интернету и правној помоћи.
Тржиште пољопривредних производа
Држава неће административно одређивати цену пшенице, кукуруза или малине, нити ће новцем пореских обвезника обарати откупне цене. Новац који је одлазио на интервентно обарање цена преусмеравамо у осигурање, наводњавање, складишта и опрему, а учешће државе на тржишту, укључујући робне резерве, департизујемо и стављамо под јавну контролу. Прелазак ће бити поступан, како произвођачи ни једне сезоне не би остали без заштите.
Основ новог система чине јавна складишта и робни записи. Свако складиште које прима туђу робу мора бити у регистру, под надзором и осигурано, а произвођач одмах добија електронски документ о власништву, покривен стварном робом. Заштиту чине гаранција складиштара, осигурање робе и Компензациони фонд, спорови се решавају брзом арбитражом, а мањак робе кажњава се сразмерно, до одузимања лиценце. На основу робних записа пољопривредник добија кредит, уз оквир НБС и гаранцијску шему за мале произвођаче, па више неће морати да продаје у тренутку када му је новац најпотребнији. Робне резерве интервенишу само у озбиљним поремећајима, по јавним правилима, а роба се класификује по стандардима ЕУ, уз право произвођача да сам одлучи шта ће с њом.
Модернизоваћемо Продуктну берзу Нови Сад и успоставити јавну платформу тржишних цена доступну сваком газдинству. Откупљивачи и складиштари пре почетка године јавно објављују понуде и цене, а писани уговори морају садржати цену или формулу цене, количину, квалитет и рок плаћања. Закон о непоштеним трговинским праксама, по Директиви ЕУ 2019/633, прописује плаћање у року од 30 дана за кварљиве и 60 дана за остале производе, забрањује једностране измене уговора и штити пријављиваче. По узору на француске законе Егалим Ƶабрањујемо откуп испод трошкова производње, а по италијанском моделу оснивамо специјализовану инспекцију за закашњела плаћања. У Комисији за заштиту конкуренције оснивамо јединицу за агропрехрамбени ланац са праћењем маржи, увоз стално надзиремо уз заштитне мере у складу са споразумима, а олакшавамо продају на пијацама и директно са газдинства.
Земља и вода остају грађанима Србије
Уводимо привремени мораторијум на превођење пољопривредног земљишта у друге категорије, трајно ограничавамо пренамену у грађевинско и укидамо посебна правила за земљиште страдало у пожару. Сређујемо регистар газдинстава и евиденцију власништва и закупа, анализа земљишта постаје обавезна, а добре праксе добијају подстицаје.
Дугорочна стратегија, рејонизација и прерада
Донећемо стратегију развоја пољопривреде за најмање десет година, коју усваја Скупштина, са мерљивим циљевима, годишњим извештајем и независном евалуацијом, и рејонизовати производњу према земљишту, клими и близини прераде. Подстичемо прераду повезану са локалним произвођачима и заштићене ознаке порекла, а мере прилагођавамо величини газдинства: малим – програме за воћарство, повртарство и локалне пијаце; средњим од 5 до 20 хектара – приступ државном земљишту, машинске прстенове и произвођачке организације; великим – прелазак на технологије по рејонизацији, а онима преко 500 хектара пореске подстицаје за биоенергетска и прерађивачка постројења.
Сточарство
Покрећемо програм обнове сточног фонда кроз подршку набавци приплодних грла и опреме, са посебним програмом за мала газдинства у неразвијеним крајевима, национални програм квалитета сировог млека и дугорочне уговоре сточара са кланицама и млекарама, уз надзор увоза и заштитне мере.
Клима, вода и управљање ризицима
Уводимо обавезно мултиризично осигурање усева од суше, поплава, града и мраза, са државним суфинансирањем премије од најмање 50% за газдинства до 50 хектара, обавезом осигуравача да осигуравају и ризична подручја и исплатом одштете у року од 30 дана. За штете изнад капацитета тржишта оснивамо Државни гаранцијски фонд за екстремне ризике. Субвенционишемо наводњавање, обнову каналске мреже, противградне мреже, хладњаче и прецизну пољопривреду, а оснивамо регионалне водне управе по холандском моделу и Државни фонд за климатску адаптацију пољопривреде са најмање 50 милиона евра годишње, којим трипартитно управљају министарство, наука и удружења. Национални акциони план пошумљавања има циљ од најмање 10.000 хектара годишње, а до 2030. петина фарми треба сама да покрива енергетске потребе. Мерама руководи национално координационо тело кроз петогодишње акционе планове.
Шуме, наука и генетички ресурси
Утврдићемо површине погодне за пошумљавање без сукоба са производњом хране, успоставити платформу за угљеничне кредите и зелени фонд за екосистемске услуге, омогућити сваком лиценцираном шумарском инжењеру рад у приватним шумама и департизовати јавна шумарска предузећа. Независно стручно тело хитно ће пописати генетичке ресурсе у институтима, а Банка гена почиње да ради у пуном капацитету. Државни институти добијају стабилно финансирање и департизовано управљање, уводимо стипендије за пољопривредне смерове, саветодавне службе враћамо стручном раду, а закупце државног земљишта обавезујемо да ангажују агрономе.
Безбедност хране и удруживање
Доследно примењујемо стандарде безбедности хране, уз подршку малим произвођачима да их уведу, строгу контролу пестицида, антибиотика и ГМО, јачање лабораторија и инспекција и следивост „од њиве до стола”. Обнављамо земљорадничке задруге као професионално вођене привредне субјекте у власништву чланова, уз повољне кредите за складишта, хладњаче и прераду, а подршку везујемо за стварно функционисање, не за формално оснивање. Оснивамо Агропарламент, кровно тело удружења, задруга и произвођачких организација, са којим су консултације о аграрним прописима обавезне.
Село и млади
Село постаје национални интерес и приоритет стратегије. Месне заједнице добијају веће надлежности и буџетске линије за сеоску инфраструктуру. Млади добијају подстицаје за укрупњавање поседа и куповину напуштених газдинстава уз обавезу да остану на селу, као и пореске олакшице, а фиктивна газдинства губе подршку. Путеви, интернет, школе, амбуланте и превоз ђака део су улагања од почетка мандата. Повећаћемо искоришћеност ИПАРД средстава кроз стручну помоћ и предфинансирање.
Динамика спровођења
Одмах по формирању владе штитимо право на удруживање, обустављамо уступање земљишта страним лицима и покрећемо ревизију уговора, уводимо мораторијум на пренамену, окончавамо интервентно обарање цена уз покретање робних записа и започињемо попис генетичких ресурса. У првој години доносимо Закон о пољопривреди као стратешком интересу, законске рокове исплате подстицаја и Закон о непоштеним трговинским праксама, успостављамо регистар складиштара, платформу цена и прву фазу обавезног осигурања. У другој години успостављамо институцију Заштитника грађана за очување земљишта, водних ресурса и прехрамбене независности. Током мандата усвајамо стратегију и рејонизацију, спроводимо програме наводњавања и обнове сточног фонда, оснивамо Агропарламент и реформишемо пензијско осигурање пољопривредника.