Poljoprivreda
Poljoprivreda je strateška grana privrede i temelj prehrambenog suvereniteta, ali su poljoprivrednici u Srbiji faktički građani drugog reda. Podsticaji kasne i dele se netransparentno, sela ostaju bez mladih, škola, ambulanti i interneta, a roba je zarobljena dugovima i samovoljom kartela koji diktiraju uslove od repromaterijala, preko skladištenja, do otkupa i prometa. Oko polovine nosilaca gazdinstava starije je od 65 godina, stočni fond se ubrzano smanjuje, a štete od vremenskih ekstrema iz godine u godinu su sve veće.
Naš cilj je razvijena i planska poljoprivreda u kojoj je poljoprivrednik strateški partner države, a ne socijalna kategorija, u kojoj zemlja i voda ostaju građanima Srbije, u kojoj cena nastaje na poštenom tržištu, a ne u dogovoru kartela i u kojoj selo ima budućnost. Poljoprivredu ćemo Zakonom o poljoprivredi kao strateškom i nacionalnom interesu Republike Srbije proglasiti strateškim i nacionalnim interesom. Kako bismo zaštitili poljoprivrednike, čuvare naših prirodnih resursa i prehrambrene nazavisnosti, uspostavićemo Zaštitnika građana RS za očuvanje zemljišta, vodnih resursa i prehrambene nazavisnosti.
Jednakost pred zakonom i sigurnost prihoda
Zakonom ćemo utvrditi rokove isplate podsticaja, uz automatsku zakonsku kamatu i odgovornost organa za svako kašnjenje, po uzoru na obavezne rokove Zajedničke agrarne politike. Podsticaji se dodeljuju po javnim, unapred poznatim kriterijumima, a registar korisnika je javan. Uvodimo obaveznu „ruralnu proveru”, svaki novi zakon i mera mora sadržati procenu uticaja na selo, kao i mrežu besplatnih ili sufinansiranih pravnih savetovališta za gazdinstva. Odmah po formiranju vlade štitimo pravo poljoprivrednika da se udružuju i javno iznose stavove, a konsultacije sa njihovim organizacijama postaju obavezne. Penzijsko i socijalno osiguranje poljoprivrednika prilagodićemo sezonskom prihodu, a selu obezbediti jednak pristup zdravstvu, obrazovanju, putevima, internetu i pravnoj pomoći.
Tržište poljoprivrednih proizvoda
Država neće administrativno određivati cenu pšenice, kukuruza ili maline, niti će novcem poreskih obveznika obarati otkupne cene. Novac koji je odlazio na interventno obaranje cena preusmeravamo u osiguranje, navodnjavanje, skladišta i opremu, a učešće države na tržištu, uključujući robne rezerve, departizujemo i stavljamo pod javnu kontrolu. Prelazak će biti postupan, kako proizvođači ni jedne sezone ne bi ostali bez zaštite.
Osnov novog sistema čine javna skladišta i robni zapisi. Svako skladište koje prima tuđu robu mora biti u registru, pod nadzorom i osigurano, a proizvođač odmah dobija elektronski dokument o vlasništvu, pokriven stvarnom robom. Zaštitu čine garancija skladištara, osiguranje robe i Kompenzacioni fond, sporovi se rešavaju brzom arbitražom, a manjak robe kažnjava se srazmerno, do oduzimanja licence. Na osnovu robnih zapisa poljoprivrednik dobija kredit, uz okvir NBS i garancijsku šemu za male proizvođače, pa više neće morati da prodaje u trenutku kada mu je novac najpotrebniji. Robne rezerve intervenišu samo u ozbiljnim poremećajima, po javnim pravilima, a roba se klasifikuje po standardima EU, uz pravo proizvođača da sam odluči šta će s njom.
Modernizovaćemo Produktnu berzu Novi Sad i uspostaviti javnu platformu tržišnih cena dostupnu svakom gazdinstvu. Otkupljivači i skladištari pre početka godine javno objavljuju ponude i cene, a pisani ugovori moraju sadržati cenu ili formulu cene, količinu, kvalitet i rok plaćanja. Zakon o nepoštenim trgovinskim praksama, po Direktivi EU 2019/633, propisuje plaćanje u roku od 30 dana za kvarljive i 60 dana za ostale proizvode, zabranjuje jednostrane izmene ugovora i štiti prijavljivače. Po uzoru na francuske zakone Egalim Ƶabranjujemo otkup ispod troškova proizvodnje, a po italijanskom modelu osnivamo specijalizovanu inspekciju za zakašnjela plaćanja. U Komisiji za zaštitu konkurencije osnivamo jedinicu za agroprehrambeni lanac sa praćenjem marži, uvoz stalno nadziremo uz zaštitne mere u skladu sa sporazumima, a olakšavamo prodaju na pijacama i direktno sa gazdinstva.
Zemlja i voda ostaju građanima Srbije
Uvodimo privremeni moratorijum na prevođenje poljoprivrednog zemljišta u druge kategorije, trajno ograničavamo prenamenu u građevinsko i ukidamo posebna pravila za zemljište stradalo u požaru. Sređujemo registar gazdinstava i evidenciju vlasništva i zakupa, analiza zemljišta postaje obavezna, a dobre prakse dobijaju podsticaje.
Dugoročna strategija, rejonizacija i prerada
Donećemo strategiju razvoja poljoprivrede za najmanje deset godina, koju usvaja Skupština, sa merljivim ciljevima, godišnjim izveštajem i nezavisnom evaluacijom, i rejonizovati proizvodnju prema zemljištu, klimi i blizini prerade. Podstičemo preradu povezanu sa lokalnim proizvođačima i zaštićene oznake porekla, a mere prilagođavamo veličini gazdinstva: malim – programe za voćarstvo, povrtarstvo i lokalne pijace; srednjim od 5 do 20 hektara – pristup državnom zemljištu, mašinske prstenove i proizvođačke organizacije; velikim – prelazak na tehnologije po rejonizaciji, a onima preko 500 hektara poreske podsticaje za bioenergetska i prerađivačka postrojenja.
Stočarstvo
Pokrećemo program obnove stočnog fonda kroz podršku nabavci priplodnih grla i opreme, sa posebnim programom za mala gazdinstva u nerazvijenim krajevima, nacionalni program kvaliteta sirovog mleka i dugoročne ugovore stočara sa klanicama i mlekarama, uz nadzor uvoza i zaštitne mere.
Klima, voda i upravljanje rizicima
Uvodimo obavezno multirizično osiguranje useva od suše, poplava, grada i mraza, sa državnim sufinansiranjem premije od najmanje 50% za gazdinstva do 50 hektara, obavezom osiguravača da osiguravaju i rizična područja i isplatom odštete u roku od 30 dana. Za štete iznad kapaciteta tržišta osnivamo Državni garancijski fond za ekstremne rizike. Subvencionišemo navodnjavanje, obnovu kanalske mreže, protivgradne mreže, hladnjače i preciznu poljoprivredu, a osnivamo regionalne vodne uprave po holandskom modelu i Državni fond za klimatsku adaptaciju poljoprivrede sa najmanje 50 miliona evra godišnje, kojim tripartitno upravljaju ministarstvo, nauka i udruženja. Nacionalni akcioni plan pošumljavanja ima cilj od najmanje 10.000 hektara godišnje, a do 2030. petina farmi treba sama da pokriva energetske potrebe. Merama rukovodi nacionalno koordinaciono telo kroz petogodišnje akcione planove.
Šume, nauka i genetički resursi
Utvrdićemo površine pogodne za pošumljavanje bez sukoba sa proizvodnjom hrane, uspostaviti platformu za ugljenične kredite i zeleni fond za ekosistemske usluge, omogućiti svakom licenciranom šumarskom inženjeru rad u privatnim šumama i departizovati javna šumarska preduzeća. Nezavisno stručno telo hitno će popisati genetičke resurse u institutima, a Banka gena počinje da radi u punom kapacitetu. Državni instituti dobijaju stabilno finansiranje i departizovano upravljanje, uvodimo stipendije za poljoprivredne smerove, savetodavne službe vraćamo stručnom radu, a zakupce državnog zemljišta obavezujemo da angažuju agronome.
Bezbednost hrane i udruživanje
Dosledno primenjujemo standarde bezbednosti hrane, uz podršku malim proizvođačima da ih uvedu, strogu kontrolu pesticida, antibiotika i GMO, jačanje laboratorija i inspekcija i sledivost „od njive do stola”. Obnavljamo zemljoradničke zadruge kao profesionalno vođene privredne subjekte u vlasništvu članova, uz povoljne kredite za skladišta, hladnjače i preradu, a podršku vezujemo za stvarno funkcionisanje, ne za formalno osnivanje. Osnivamo Agroparlament, krovno telo udruženja, zadruga i proizvođačkih organizacija, sa kojim su konsultacije o agrarnim propisima obavezne.
Selo i mladi
Selo postaje nacionalni interes i prioritet strategije. Mesne zajednice dobijaju veće nadležnosti i budžetske linije za seosku infrastrukturu. Mladi dobijaju podsticaje za ukrupnjavanje poseda i kupovinu napuštenih gazdinstava uz obavezu da ostanu na selu, kao i poreske olakšice, a fiktivna gazdinstva gube podršku. Putevi, internet, škole, ambulante i prevoz đaka deo su ulaganja od početka mandata. Povećaćemo iskorišćenost IPARD sredstava kroz stručnu pomoć i predfinansiranje.
Dinamika sprovođenja
Odmah po formiranju vlade štitimo pravo na udruživanje, obustavljamo ustupanje zemljišta stranim licima i pokrećemo reviziju ugovora, uvodimo moratorijum na prenamenu, okončavamo interventno obaranje cena uz pokretanje robnih zapisa i započinjemo popis genetičkih resursa. U prvoj godini donosimo Zakon o poljoprivredi kao strateškom interesu, zakonske rokove isplate podsticaja i Zakon o nepoštenim trgovinskim praksama, uspostavljamo registar skladištara, platformu cena i prvu fazu obaveznog osiguranja. U drugoj godini uspostavljamo instituciju Zaštitnika građana za očuvanje zemljišta, vodnih resursa i prehrambene nezavisnosti. Tokom mandata usvajamo strategiju i rejonizaciju, sprovodimo programe navodnjavanja i obnove stočnog fonda, osnivamo Agroparlament i reformišemo penzijsko osiguranje poljoprivrednika.