Инфраструктура, урбанизам, телекомуникације и саобраћај
Данас се одлуке о томе шта се гради, где и за кога доносе мимо институција. Уговори за највеће јавне пројекте проглашени су поверљивим, посебни закони заобилазе системске, планови се прилагођавају инвеститорима, а учешће грађана своди се на формалност на интернету. Градови се шире без довољно водовода, школа и превоза. Србија већ шест година нема просторни план, одржавање постојећих објеката је запостављено, а јавни превоз стари и постаје све мање поуздан. Одлучивање о градњи, управљању простором, мрежама и саобраћају враћамо у институције и стављамо под јавну контролу. Уговори ће бити доступни јавности, посебни закони укинути или усклађени са системским, а одржавање постојеће инфраструктуре и унапређење јавног превоза имаће предност над новим мегапројектима.
Грађевинарство
Уговори и пројекти
Уговоре о капиталним јавним пројектима који су проглашени поверљивим учинићемо доступним јавности одмах по формирању владе, у највећој мери коју закон дозвољава. Тајност ће убудуће бити јасно ограничена законом, а њена злоупотреба представљаће кривично дело. У року од шест месеци формираћемо независну комисију која ће преиспитати све капиталне јавне инвестиције. Комисија ће имати мандат од четири године и свака три месеца објављивати извештаје са јасним препорукама за сваки пројекат о томе да ли треба да се настави, измени или обустави.
У року од дванаест месеци, посебни закони донети за појединачне пројекте биће укинути или усклађени са системским законима, а пројекти и процедуре покренути на основу тих закона биће ревидирани. Ниједан капитални пројекат више неће моћи да уђе у инвестициони план без студије оправданости, разматрања различитих решења и техничко-економске анализе. Истражни радови постаће обавезан део сваког инвестиционог пројекта, са посебним акцентом на средствима.
Донећемо стратегију развоја грађевинарства и мастер планове линијске инфраструктуре на националном и регионалном нивоу. Закон ће прописати обавезну техничку контролу пројеката за извођење пре почетка радова, обавезан пројекат конструкције за све категорије објеката и обавезан елаборат о стању конструкције и реконструкције, као и правну и материјалну одговорност директора и власника предузећа и органа који издаје дозволе, како највећу одговорност не би сносили инжењери на најнижим положајима. Закон о озакоњењу ревидираћемо тако да одвоји легализацију нужних објеката од спекулативе.
Успоставићемо јединствену јавну листу приоритетних пројеката, на којој ће се налазити све јавне инвестиције вредније од два милиона евра, са јасно приказаним фазама припреме и статусом реализације. Критеријуми за избор пројеката биће мерљиви и доступни јавности, а јавни интерес добиће јасну и проверљиву дефиницију, уместо да се тумачи различито од случаја до случаја. У року од три године увешћемо и обавезну накнадну анализу сваког завршеног пројекта вреднијег од десет милиона евра. Тако ће за сваки од њих бити јасно шта је обећано, шта је заиста изграђено, колико је времена било потребно и колико је пројекат на крају коштао.
Одржавање
Грађевинска инспекција биће чешће присутна на градилиштима како би се стало на пут непријављивању ангажовања радника и кршењу мера заштите на раду. Такве праксе биће сузбијане и кажњаване, јер ангажовање радника „на црно” нарушава тржиште исто као и директне погодбе. Данас често нема ни уредне евиденције ни редовних прегледа, па се проблеми у стању објекта откривају тек када је штета већ настала. За све јавне и капиталне објекте уводимо обавезан систем управљања имовином, у коме ће средства за одржавање бити саставни део сваке јавне инвестиције. Сви типови објеката мораће да пролазе периодичне прегледе и процену стања у прописаним роковима. Ова обавеза односиће се и на власнике зграда, јер је важно да се пропадање уочи на време, пре него што угрози безбедност људи.
У најкраћем могућем року формираћемо нову комисију Суда части при Инжењерској комори, а сваки поступак против инжењера мораће да буде окончан у року од шест месеци, уместо да годинама стоји нерешен и на крају застари. У року од годину дана успоставићемо и регистар грађевинских фирми које су надлежне домаће или међународне институције негативно оцениле, како би наручиоци могли да се информишу о њиховом претходном раду пре него што са њима склопе уговор.
Донећемо нови Закон о Комори инжењера, којим се она одваја од министарства, у њеним органима биће само инжењери. За министра грађевинарства и више кадрове у министарству прописаћемо услов да морају бити инжењери одговарајуће струке са најмање десет година искуства. На тендерима ће се вредновати референце, стручност и капацитети, а не само најнижа цена. Формираћемо базу јавних објеката, укључујући градитељско наслеђе и увести законску обавезу архивирања пројектне документације.
Простор и становање
Пројекти од националног интереса
ЕКСПО, „Београд на води”, Генералштаб, Београдски сајам, „Јадар” и други пројекти који су проглашени пројектима од „националног интереса” биће преиспитани пред независном Комисијом за ревизију капиталних инвестиција, а поступке покрећемо одмах по формирању владе. То подразумева обавезне студије оправданости и утицаја, објављивање целокупне документације и стављање ван снаге противправно донетих планова. Одлука о томе да ли се пројекат наставља, мења или обуставља доносиће се на основу резултата студија, по истом поступку за све, без обзира на то ко стоји иза њега. Исти поступак важи за све пројекте по посебним законима и уговорима претходног режима, који год део програма их помињао. Пре одлуке комисије не доносе се неповратни кораци ни у једном правцу. Статус „пројекта од посебног значаја” више неће зависити искључиво од уредбе Владе, већ ће бити условљен јасним критеријумима, попут вредности инвестиције, броја радних места и очекиваних јавних прихода. Одлуци ће претходити независна контрола, а постојаће и могућност њеног оспоравања пред судом. Просторни планови подручја посебне намене биће ограничени на законом прецизно набројане намене и неће моћи да се доносе за насељена места, јер се овај инструмент све чешће користи за заобилажење редовних процедура.
Урбанистички пројекат неће моћи да мења намену, повећава параметре плана нити замењује јавне садржаје комерцијалним, а планови детаљне регулације неће смети да прекораче параметре генералног плана.
Експропријација за приватне и комерцијалне пројекте без јасно утврђеног јавног интереса биће забрањена, а сагласност власника парцела биће неопходна већ у фази планирања. Свака промена у катастру биће забележена у ревизорском трагу, увид у податке биће бесплатан, а власник ће добијати обавештење чим дође до промене која се односи на његову парцелу. Јавни простори неће моћи да се уступају приватним субјектима без претходне стручне процене и јавне провере. Сва јавна својина и трансакције у вези са њом биће евидентиране у јавним дигиталним регистрима, а простор који је отуђен уз доказану злоупотребу биће враћен у јавну својину.
Јавни стан се не продаје
Становање је право, а не прилика за шпекулацију, због чега јавни станови више неће бити на продају. Основни модел биће дугорочни непрофитни закуп по приуштивој цени, док ће социјални станови бити ослобођени пореза на имовину. Принудна исељења из јединог дома обуставиће се одмах по формирању владе, док се не обезбеди одговарајућа алтернатива. Одмах по формирању владе успоставићемо регистре јавних станова, јавног земљишта и свих планских докумената. Празне јавне станове ставићемо у употребу, а стамбени фонд ћемо повећавати пренаменом постојећих јавних објеката и откупом.
Подстанари ће добити стандардизоване уговоре и заштиту од произвољног раскида закупа, а висина закупнине усклађиваће се са просечним приходима на одређеној локацији. Успоставићемо и регистар закупа и евиденцију празних станова, како бисмо имали јаснију слику о стању на тржишту. Краткорочно издавање станова туристима на ноћење биће ограничено. То значи да станови намењени живљењу неће бити искључиво смештај за туристе. Бескућништву ћемо приступити по начелу „најпре становање”, уз циљане програме подршке породицама које су у опасности да остану без дома, младима који излазе из система социјалне заштите, старијима, особама са инвалидитетом, самохраним родитељима и жртвама насиља.
Без градње у плавним подручјима
Пољопривредно, шумско и водно земљиште заштитићемо од неконтролисане урбанизације, а озакоњење ће бити могуће само тамо где је у складу са плановима и еколошки оправдано. У плавним подручјима забранићемо нову градњу и уклонити постојеће нелегалне објекте. То може бити тешка мера, али безбедност људи мора да буде важнија од вредности било ког објекта. Део раста вредности земљишта који настаје променом плана, а не улагањем власника, враћаће се заједници која је ту вредност створила својом одлуком. При свакој купопродаји некретнине биће обавезан енергетски пасош, како би купац унапред знао шта купује и колики га трошкови грејања очекују.
Водовод и канализацију развијаћемо тако да предност имају насеља која немају поуздану пијаћу воду или одговарајуће пречишћавање отпадних вода.
За школе, домове здравља и установе социјалне заштите увешћемо обавезујуће стандарде који одређују потребне капацитете, приступачност и повезаност јавним превозом. Тако ћемо обезбедити да школа и амбуланта буду доступне људима и у местима у којима приватни инвеститори немају интерес да граде.
Начело просторне правде постаће обавезан оквир закона и планова, уз обавезну процену друштвених утицаја сваког плана. Приоритет је доношење новог Просторног плана Републике Србије, који Србија нема већ шест година, уз развој полицентричне мреже насеља и јачање малих и средњих градова. Увешћемо дигитални катастар зелених површина, минимални удео зелених и пропусних површина на парцели и минималну површину зеленила по становнику, а уз нове саобраћајнице садиће се двоструки дрвореди.
Свака измена плана имаће план учешћа јавности, „сажетак за грађане” и образложен одговор на сваку примедбу, а у општинама ће се формирати јединице за партиципацију. Свака струка, укључујући архитекте и планере, моћи ће да оснује самосталну комору. Енергетски објекти и дата центри лоцираће се према картама погодности, уз мерљива ограничења потрошње воде и струје за дата центре.
Месне заједнице
О парковима, дрворедима и игралиштима у вашем крају данас одлучују људи који ту не живе. Грађани често сазнају да ће дрвеће бити посечено или парк смањен тек када радови почну. Зато ће мештани непосредно бирати савете свих месних заједница, укључујући и оне у Београду.
Телекомуникације и дигитализација
Мобилна и оптичка мрежа
Мобилна мрежа покрива велику површину, али сигнал често не допире до унутрашњости сеоских кућа, док се оптички интернет полако и скупо уводи у села. До 2027. године 5G мрежа ће покрити 80% становништва, а фиксна мрежа ултра-великог капацитета 97%, док је дугорочни циљ да сви грађани имају приступ овим услугама. Пошто улагање у руралним подручјима често није исплативо за операторе, држава ће субвенционисати изградњу инфраструктуре. Оператори ће такође бити у обавези да инсталирају базне станице у селима, а финансирање ће доћи из европских фондова, средстава РАТЕЛ-а и буџета. ЕПС ће проширити своју оптичку мрежу на насељена подручја. Електромрежа Србије ће у каблове до трафостаница додавати више влакана, која ће моћи да изнајмљује оператерима, а за мобилни сигнал у ретко насељеним крајевима донећемо вишегодишњи план финансирања – између осталог, доделом слободних фреквенција уз обавезу изградње одређеног броја станица на селу годишње.
Свака нова зграда мораће да буде припремљена за оптички прикључак, а дозволе за базне станице и инсталацију оптичких каблова биће издаване на једном месту, у јасно дефинисаним роковима, уместо кроз дуге и недоследне процедуре. Јавна база података у РАТЕЛ-у, са подацима о постојећој инфраструктури и планираним радовима, омогућиће полагање оптичких каблова истовремено са изградњом путева или водовода, уместо да се инфраструктура изнова и изнова оштећује при сваком ископу. Забринутости у вези са зрачењем решићемо проверљивим подацима, тако што ће јавни портал приказивати све мобилне торњеве и резултате мерења. Нови Закон о нејонизујућем зрачењу наложиће мерења независној државној лабораторији, на случајном узорку или по жалби грађана, са драстичним казнама за сваки прекршај. У року од годину дана обучићемо тржишне инспекторе за контролу телекомуникационе опреме на полицама.
Државни ИТ системи и сајбер безбедност
Државни системи данас су међусобно неповезани. Сваки има своје сервере, трошкове и безбедносне рањивости, а сајбер-напади на Републички геодетски завод и ЕПС показали су колико то може бити скупо. „Cloud First” постаје законска обавеза. Нови државни системи се граде на државном клауду, постојећи се пребацују у Државни дата центар у Крагујевцу, а буџети министарстава за ИТ опрему улазе у јединствени фонд за његово проширење. Миграција је обавезна за сва министарства, а Центар за податке објављује јавну листу цена како би свака институција унапред знала колико ће миграција коштати и колико ће уштедети.
Безбедност, приступ и управљање криптографским кључевима, одговор на инциденте и поверљиви подаци остају у рукама државе. Подаци из система које одржава спољни извођач, по правилу, чувају се у Србији, шифровани током преноса и у мировању, уз ограничен и надгледан приступ за његово особље. Сваки такав уговор укључује план повратка, приступ свим подацима и забрану везивања за једног добављача.
Кампања „Сајбер свесно” и национални програм за децу и рањиве групе имају за циљ мање успешних сајбер превара и мање дигиталног насиља. Такође јачамо Национални ЦЕРТ, одељења за високотехнолошки криминал и платформе „Чувам те” и „Сајбер стража”. У року од годину дана доносимо нову Националну стратегију сајбер безбедности за период 2027–2031, пошто актуелна истиче крајем 2026. године. Градимо језичке моделе за српски језик, отворене националне скупове података и рачунарску инфраструктуру високих перформанси, подржавајући домаће фирме из области вештачке интелигенције и усвајајући први Закон о вештачкој интелигенцији усклађен са Европским актом о вештачкој интелигенцији.
Закон о информационој безбедности ускладићемо са европском директивом НИС2, тако да мере зависе од стварног ризика, а програмом „Дигитална обнова државе” фазно ћемо мењати застареле системе у најкритичнијим институцијама. Донећемо закон о начину на који држава користи информационе технологије, који обавезује органе да деле податке и инфраструктуру. Руководећа места у Институту за вештачку интелигенцију и Савету поверићемо људима са доказаним научним и међународним искуством, а успоставићемо и стално међуресорно тело за координацију дигиталне политике.
Саобраћај
Одржавање путева и пруга
Саобраћај се годинама развија од пројекта до пројекта, без обавезујућег оквира, одржавање, безбедност и јавни превоз стагнирају, а одржавање путева нема ни стабилно финансирање ни јединствене стандарде. У што краћем року објавићемо јавну мапу критичних деоница путева и пруга, лаганих вожњи и опасних места, са редоследом санације. Израдићемо националну транспортну стратегију са објављеном методологијом утврђивања приоритета, усвојићемо оперативни план са носиоцима и међуресорним телом и почећемо да објављујемо дневне отворене податке о застојима на граничним прелазима. Превентивно одржавање ће бити приоритет пре увођења нових капацитета и добиће вишегодишње програме и посебне изворе финансирања. Ревизије безбедности саобраћаја добиће јавно објављен план за отклањање утврђених недостатака, а ограничења брзине ускладићемо са наменом улице.
Возни паркови старе, а старија возила највише загађују. Постепено ћемо уводити ограничења на увоз најстаријих половних возила, пре свега дизел модела са нижим стандардима емисије, и то само након друштвене и тржишне процене како мера не би погодила оне који не могу да приуште друго возило. Регистрационе и еколошке накнаде средњорочно се везују за емисиону класу, снагу и масу возила. У центрима градова део уличног паркирања уступа место другим функцијама улице, а приход од наплате паркирања добија конкретну сврху.
Технички прегледи биће електронски повезани са регистром возила, а уклањање филтера и катализатора доследно ће се кажњавати. Безбедношћу саобраћаја управљаћемо по начелу да људска грешка не сме да доведе до смрти, уз аутоматски надзор на местима доказаног ризика. Сваки велики саобраћајни пројекат пре одобрења мораће да се упореди са бар једном неинвестиционом алтернативом, а после пуштања у рад биће независно вреднован после три и пет година. Локалне самоуправе донеће планове одрживе мобилности засноване на стварним истраживањима, уз подршку националног центра за одрживу мобилност.
Јавни превоз
Годинама се градови прилагођавају аутомобилима, а јавни превоз губи и поузданост и приоритет. Јавни превоз добија јасне минималне стандарде за учесталост, поузданост, попуњеност и чистоћу, као и месечне податке по линијама из првих 100 дана, како би сви могли да провере да ли њихова линија испуњава стандард. Камере на жутим тракама да би они који их блокирају били кажњени, а у првој години у највећим градовима почиње програм за враћање приоритета јавном превозу. Железница добија уговоре о јавној услузи са стандардима за учесталост и поузданост, синхронизоване возне редове са локалним превозом и јединствену продају карата. Највећи градови добијају приградску железницу, укључујући и везу са аеродромом где је то оправдано.
Увешћемо интегрисане тарифе и заштиту права путника у градском, приградском и регионалном превозу, нископодна возила и приступачна стајалишта, а на главним железничким правцима тактне редове вожње. Развићемо луке и пристаништа и мрежу пријемних места за бродски отпад на Дунаву, Сави и Тиси, заштитити зоне око аеродрома од нелегалне градње и подстицати пребацивање терета на железницу и реке. Увешћемо јединствени електронски прозор за царину и објављивати времена задржавања на граничним прелазима. Анализираћемо услове рада возача, машиновођа и пилота, а страни возачи радиће под истим стандардима рада и безбедности као домаћи.
Пешаци и бициклисти данас немају безбедну и повезану мрежу. Пут до школе постаје безбедан уз зоне 30, уређене пешачке прелазе и контролу паркирања око школа, а мреже пешачких и бициклистичких коридора повезују школе, јавне службе и аутобуска стајалишта, при чему су бициклисти на оптерећеним саобраћајницама физички одвојени од аутомобила. Пошта добија петогодишњи план са показатељима времена преноса, поузданости доставе, доступности мреже и решавања жалби, као и годишњу јавну оцену његовог извршења. Услови рада у пошти подлежу независној процени обима посла и зараде, а план за побољшање мора бити мерљив и договорен са запосленима.