Infrastruktura, urbanizam, telekomunikacije i saobraćaj
Danas se odluke o tome šta se gradi, gde i za koga donose mimo institucija. Ugovori za najveće javne projekte proglašeni su poverljivim, posebni zakoni zaobilaze sistemske, planovi se prilagođavaju investitorima, a učešće građana svodi se na formalnost na internetu. Gradovi se šire bez dovoljno vodovoda, škola i prevoza. Srbija već šest godina nema prostorni plan, održavanje postojećih objekata je zapostavljeno, a javni prevoz stari i postaje sve manje pouzdan. Odlučivanje o gradnji, upravljanju prostorom, mrežama i saobraćaju vraćamo u institucije i stavljamo pod javnu kontrolu. Ugovori će biti dostupni javnosti, posebni zakoni ukinuti ili usklađeni sa sistemskim, a održavanje postojeće infrastrukture i unapređenje javnog prevoza imaće prednost nad novim megaprojektima.
Građevinarstvo
Ugovori i projekti
Ugovore o kapitalnim javnim projektima koji su proglašeni poverljivim učinićemo dostupnim javnosti odmah po formiranju vlade, u najvećoj meri koju zakon dozvoljava. Tajnost će ubuduće biti jasno ograničena zakonom, a njena zloupotreba predstavljaće krivično delo. U roku od šest meseci formiraćemo nezavisnu komisiju koja će preispitati sve kapitalne javne investicije. Komisija će imati mandat od četiri godine i svaka tri meseca objavljivati izveštaje sa jasnim preporukama za svaki projekat o tome da li treba da se nastavi, izmeni ili obustavi.
U roku od dvanaest meseci, posebni zakoni doneti za pojedinačne projekte biće ukinuti ili usklađeni sa sistemskim zakonima, a projekti i procedure pokrenuti na osnovu tih zakona biće revidirani. Nijedan kapitalni projekat više neće moći da uđe u investicioni plan bez studije opravdanosti, razmatranja različitih rešenja i tehničko-ekonomske analize. Istražni radovi postaće obavezan deo svakog investicionog projekta, sa posebnim akcentom na sredstvima.
Donećemo strategiju razvoja građevinarstva i master planove linijske infrastrukture na nacionalnom i regionalnom nivou. Zakon će propisati obaveznu tehničku kontrolu projekata za izvođenje pre početka radova, obavezan projekat konstrukcije za sve kategorije objekata i obavezan elaborat o stanju konstrukcije i rekonstrukcije, kao i pravnu i materijalnu odgovornost direktora i vlasnika preduzeća i organa koji izdaje dozvole, kako najveću odgovornost ne bi snosili inženjeri na najnižim položajima. Zakon o ozakonjenju revidiraćemo tako da odvoji legalizaciju nužnih objekata od spekulative.
Uspostavićemo jedinstvenu javnu listu prioritetnih projekata, na kojoj će se nalaziti sve javne investicije vrednije od dva miliona evra, sa jasno prikazanim fazama pripreme i statusom realizacije. Kriterijumi za izbor projekata biće merljivi i dostupni javnosti, a javni interes dobiće jasnu i proverljivu definiciju, umesto da se tumači različito od slučaja do slučaja. U roku od tri godine uvešćemo i obaveznu naknadnu analizu svakog završenog projekta vrednijeg od deset miliona evra. Tako će za svaki od njih biti jasno šta je obećano, šta je zaista izgrađeno, koliko je vremena bilo potrebno i koliko je projekat na kraju koštao.
Održavanje
Građevinska inspekcija biće češće prisutna na gradilištima kako bi se stalo na put neprijavljivanju angažovanja radnika i kršenju mera zaštite na radu. Takve prakse biće suzbijane i kažnjavane, jer angažovanje radnika „na crno” narušava tržište isto kao i direktne pogodbe. Danas često nema ni uredne evidencije ni redovnih pregleda, pa se problemi u stanju objekta otkrivaju tek kada je šteta već nastala. Za sve javne i kapitalne objekte uvodimo obavezan sistem upravljanja imovinom, u kome će sredstva za održavanje biti sastavni deo svake javne investicije. Svi tipovi objekata moraće da prolaze periodične preglede i procenu stanja u propisanim rokovima. Ova obaveza odnosiće se i na vlasnike zgrada, jer je važno da se propadanje uoči na vreme, pre nego što ugrozi bezbednost ljudi.
U najkraćem mogućem roku formiraćemo novu komisiju Suda časti pri Inženjerskoj komori, a svaki postupak protiv inženjera moraće da bude okončan u roku od šest meseci, umesto da godinama stoji nerešen i na kraju zastari. U roku od godinu dana uspostavićemo i registar građevinskih firmi koje su nadležne domaće ili međunarodne institucije negativno ocenile, kako bi naručioci mogli da se informišu o njihovom prethodnom radu pre nego što sa njima sklope ugovor.
Donećemo novi Zakon o Komori inženjera, kojim se ona odvaja od ministarstva, u njenim organima biće samo inženjeri. Za ministra građevinarstva i više kadrove u ministarstvu propisaćemo uslov da moraju biti inženjeri odgovarajuće struke sa najmanje deset godina iskustva. Na tenderima će se vrednovati reference, stručnost i kapaciteti, a ne samo najniža cena. Formiraćemo bazu javnih objekata, uključujući graditeljsko nasleđe i uvesti zakonsku obavezu arhiviranja projektne dokumentacije.
Prostor i stanovanje
Projekti od nacionalnog interesa
EKSPO, „Beograd na vodi”, Generalštab, Beogradski sajam, „Jadar” i drugi projekti koji su proglašeni projektima od „nacionalnog interesa” biće preispitani pred nezavisnom Komisijom za reviziju kapitalnih investicija, a postupke pokrećemo odmah po formiranju vlade. To podrazumeva obavezne studije opravdanosti i uticaja, objavljivanje celokupne dokumentacije i stavljanje van snage protivpravno donetih planova. Odluka o tome da li se projekat nastavlja, menja ili obustavlja donosiće se na osnovu rezultata studija, po istom postupku za sve, bez obzira na to ko stoji iza njega. Isti postupak važi za sve projekte po posebnim zakonima i ugovorima prethodnog režima, koji god deo programa ih pominjao. Pre odluke komisije ne donose se nepovratni koraci ni u jednom pravcu. Status „projekta od posebnog značaja” više neće zavisiti isključivo od uredbe Vlade, već će biti uslovljen jasnim kriterijumima, poput vrednosti investicije, broja radnih mesta i očekivanih javnih prihoda. Odluci će prethoditi nezavisna kontrola, a postojaće i mogućnost njenog osporavanja pred sudom. Prostorni planovi područja posebne namene biće ograničeni na zakonom precizno nabrojane namene i neće moći da se donose za naseljena mesta, jer se ovaj instrument sve češće koristi za zaobilaženje redovnih procedura.
Urbanistički projekat neće moći da menja namenu, povećava parametre plana niti zamenjuje javne sadržaje komercijalnim, a planovi detaljne regulacije neće smeti da prekorače parametre generalnog plana.
Eksproprijacija za privatne i komercijalne projekte bez jasno utvrđenog javnog interesa biće zabranjena, a saglasnost vlasnika parcela biće neophodna već u fazi planiranja. Svaka promena u katastru biće zabeležena u revizorskom tragu, uvid u podatke biće besplatan, a vlasnik će dobijati obaveštenje čim dođe do promene koja se odnosi na njegovu parcelu. Javni prostori neće moći da se ustupaju privatnim subjektima bez prethodne stručne procene i javne provere. Sva javna svojina i transakcije u vezi sa njom biće evidentirane u javnim digitalnim registrima, a prostor koji je otuđen uz dokazanu zloupotrebu biće vraćen u javnu svojinu.
Javni stan se ne prodaje
Stanovanje je pravo, a ne prilika za špekulaciju, zbog čega javni stanovi više neće biti na prodaju. Osnovni model biće dugoročni neprofitni zakup po priuštivoj ceni, dok će socijalni stanovi biti oslobođeni poreza na imovinu. Prinudna iseljenja iz jedinog doma obustaviće se odmah po formiranju vlade, dok se ne obezbedi odgovarajuća alternativa. Odmah po formiranju vlade uspostavićemo registre javnih stanova, javnog zemljišta i svih planskih dokumenata. Prazne javne stanove stavićemo u upotrebu, a stambeni fond ćemo povećavati prenamenom postojećih javnih objekata i otkupom.
Podstanari će dobiti standardizovane ugovore i zaštitu od proizvoljnog raskida zakupa, a visina zakupnine usklađivaće se sa prosečnim prihodima na određenoj lokaciji. Uspostavićemo i registar zakupa i evidenciju praznih stanova, kako bismo imali jasniju sliku o stanju na tržištu. Kratkoročno izdavanje stanova turistima na noćenje biće ograničeno. To znači da stanovi namenjeni življenju neće biti isključivo smeštaj za turiste. Beskućništvu ćemo pristupiti po načelu „najpre stanovanje”, uz ciljane programe podrške porodicama koje su u opasnosti da ostanu bez doma, mladima koji izlaze iz sistema socijalne zaštite, starijima, osobama sa invaliditetom, samohranim roditeljima i žrtvama nasilja.
Bez gradnje u plavnim područjima
Poljoprivredno, šumsko i vodno zemljište zaštitićemo od nekontrolisane urbanizacije, a ozakonjenje će biti moguće samo tamo gde je u skladu sa planovima i ekološki opravdano. U plavnim područjima zabranićemo novu gradnju i ukloniti postojeće nelegalne objekte. To može biti teška mera, ali bezbednost ljudi mora da bude važnija od vrednosti bilo kog objekta. Deo rasta vrednosti zemljišta koji nastaje promenom plana, a ne ulaganjem vlasnika, vraćaće se zajednici koja je tu vrednost stvorila svojom odlukom. Pri svakoj kupoprodaji nekretnine biće obavezan energetski pasoš, kako bi kupac unapred znao šta kupuje i koliki ga troškovi grejanja očekuju.
Vodovod i kanalizaciju razvijaćemo tako da prednost imaju naselja koja nemaju pouzdanu pijaću vodu ili odgovarajuće prečišćavanje otpadnih voda.
Za škole, domove zdravlja i ustanove socijalne zaštite uvešćemo obavezujuće standarde koji određuju potrebne kapacitete, pristupačnost i povezanost javnim prevozom. Tako ćemo obezbediti da škola i ambulanta budu dostupne ljudima i u mestima u kojima privatni investitori nemaju interes da grade.
Načelo prostorne pravde postaće obavezan okvir zakona i planova, uz obaveznu procenu društvenih uticaja svakog plana. Prioritet je donošenje novog Prostornog plana Republike Srbije, koji Srbija nema već šest godina, uz razvoj policentrične mreže naselja i jačanje malih i srednjih gradova. Uvešćemo digitalni katastar zelenih površina, minimalni udeo zelenih i propusnih površina na parceli i minimalnu površinu zelenila po stanovniku, a uz nove saobraćajnice sadiće se dvostruki drvoredi.
Svaka izmena plana imaće plan učešća javnosti, „sažetak za građane” i obrazložen odgovor na svaku primedbu, a u opštinama će se formirati jedinice za participaciju. Svaka struka, uključujući arhitekte i planere, moći će da osnuje samostalnu komoru. Energetski objekti i data centri lociraće se prema kartama pogodnosti, uz merljiva ograničenja potrošnje vode i struje za data centre.
Mesne zajednice
O parkovima, drvoredima i igralištima u vašem kraju danas odlučuju ljudi koji tu ne žive. Građani često saznaju da će drveće biti posečeno ili park smanjen tek kada radovi počnu. Zato će meštani neposredno birati savete svih mesnih zajednica, uključujući i one u Beogradu.
Telekomunikacije i digitalizacija
Mobilna i optička mreža
Mobilna mreža pokriva veliku površinu, ali signal često ne dopire do unutrašnjosti seoskih kuća, dok se optički internet polako i skupo uvodi u sela. Do 2027. godine 5G mreža će pokriti 80% stanovništva, a fiksna mreža ultra-velikog kapaciteta 97%, dok je dugoročni cilj da svi građani imaju pristup ovim uslugama. Pošto ulaganje u ruralnim područjima često nije isplativo za operatore, država će subvencionisati izgradnju infrastrukture. Operatori će takođe biti u obavezi da instaliraju bazne stanice u selima, a finansiranje će doći iz evropskih fondova, sredstava RATEL-a i budžeta. EPS će proširiti svoju optičku mrežu na naseljena područja. Elektromreža Srbije će u kablove do trafostanica dodavati više vlakana, koja će moći da iznajmljuje operaterima, a za mobilni signal u retko naseljenim krajevima donećemo višegodišnji plan finansiranja – između ostalog, dodelom slobodnih frekvencija uz obavezu izgradnje određenog broja stanica na selu godišnje.
Svaka nova zgrada moraće da bude pripremljena za optički priključak, a dozvole za bazne stanice i instalaciju optičkih kablova biće izdavane na jednom mestu, u jasno definisanim rokovima, umesto kroz duge i nedosledne procedure. Javna baza podataka u RATEL-u, sa podacima o postojećoj infrastrukturi i planiranim radovima, omogućiće polaganje optičkih kablova istovremeno sa izgradnjom puteva ili vodovoda, umesto da se infrastruktura iznova i iznova oštećuje pri svakom iskopu. Zabrinutosti u vezi sa zračenjem rešićemo proverljivim podacima, tako što će javni portal prikazivati sve mobilne tornjeve i rezultate merenja. Novi Zakon o nejonizujućem zračenju naložiće merenja nezavisnoj državnoj laboratoriji, na slučajnom uzorku ili po žalbi građana, sa drastičnim kaznama za svaki prekršaj. U roku od godinu dana obučićemo tržišne inspektore za kontrolu telekomunikacione opreme na policama.
Državni IT sistemi i sajber bezbednost
Državni sistemi danas su međusobno nepovezani. Svaki ima svoje servere, troškove i bezbednosne ranjivosti, a sajber-napadi na Republički geodetski zavod i EPS pokazali su koliko to može biti skupo. „Cloud First” postaje zakonska obaveza. Novi državni sistemi se grade na državnom klaudu, postojeći se prebacuju u Državni data centar u Kragujevcu, a budžeti ministarstava za IT opremu ulaze u jedinstveni fond za njegovo proširenje. Migracija je obavezna za sva ministarstva, a Centar za podatke objavljuje javnu listu cena kako bi svaka institucija unapred znala koliko će migracija koštati i koliko će uštedeti.
Bezbednost, pristup i upravljanje kriptografskim ključevima, odgovor na incidente i poverljivi podaci ostaju u rukama države. Podaci iz sistema koje održava spoljni izvođač, po pravilu, čuvaju se u Srbiji, šifrovani tokom prenosa i u mirovanju, uz ograničen i nadgledan pristup za njegovo osoblje. Svaki takav ugovor uključuje plan povratka, pristup svim podacima i zabranu vezivanja za jednog dobavljača.
Kampanja „Sajber svesno” i nacionalni program za decu i ranjive grupe imaju za cilj manje uspešnih sajber prevara i manje digitalnog nasilja. Takođe jačamo Nacionalni CERT, odeljenja za visokotehnološki kriminal i platforme „Čuvam te” i „Sajber straža”. U roku od godinu dana donosimo novu Nacionalnu strategiju sajber bezbednosti za period 2027–2031, pošto aktuelna ističe krajem 2026. godine. Gradimo jezičke modele za srpski jezik, otvorene nacionalne skupove podataka i računarsku infrastrukturu visokih performansi, podržavajući domaće firme iz oblasti veštačke inteligencije i usvajajući prvi Zakon o veštačkoj inteligenciji usklađen sa Evropskim aktom o veštačkoj inteligenciji.
Zakon o informacionoj bezbednosti uskladićemo sa evropskom direktivom NIS2, tako da mere zavise od stvarnog rizika, a programom „Digitalna obnova države” fazno ćemo menjati zastarele sisteme u najkritičnijim institucijama. Donećemo zakon o načinu na koji država koristi informacione tehnologije, koji obavezuje organe da dele podatke i infrastrukturu. Rukovodeća mesta u Institutu za veštačku inteligenciju i Savetu poverićemo ljudima sa dokazanim naučnim i međunarodnim iskustvom, a uspostavićemo i stalno međuresorno telo za koordinaciju digitalne politike.
Saobraćaj
Održavanje puteva i pruga
Saobraćaj se godinama razvija od projekta do projekta, bez obavezujućeg okvira, održavanje, bezbednost i javni prevoz stagniraju, a održavanje puteva nema ni stabilno finansiranje ni jedinstvene standarde. U što kraćem roku objavićemo javnu mapu kritičnih deonica puteva i pruga, laganih vožnji i opasnih mesta, sa redosledom sanacije. Izradićemo nacionalnu transportnu strategiju sa objavljenom metodologijom utvrđivanja prioriteta, usvojićemo operativni plan sa nosiocima i međuresornim telom i počećemo da objavljujemo dnevne otvorene podatke o zastojima na graničnim prelazima. Preventivno održavanje će biti prioritet pre uvođenja novih kapaciteta i dobiće višegodišnje programe i posebne izvore finansiranja. Revizije bezbednosti saobraćaja dobiće javno objavljen plan za otklanjanje utvrđenih nedostataka, a ograničenja brzine uskladićemo sa namenom ulice.
Vozni parkovi stare, a starija vozila najviše zagađuju. Postepeno ćemo uvoditi ograničenja na uvoz najstarijih polovnih vozila, pre svega dizel modela sa nižim standardima emisije, i to samo nakon društvene i tržišne procene kako mera ne bi pogodila one koji ne mogu da priušte drugo vozilo. Registracione i ekološke naknade srednjoročno se vezuju za emisionu klasu, snagu i masu vozila. U centrima gradova deo uličnog parkiranja ustupa mesto drugim funkcijama ulice, a prihod od naplate parkiranja dobija konkretnu svrhu.
Tehnički pregledi biće elektronski povezani sa registrom vozila, a uklanjanje filtera i katalizatora dosledno će se kažnjavati. Bezbednošću saobraćaja upravljaćemo po načelu da ljudska greška ne sme da dovede do smrti, uz automatski nadzor na mestima dokazanog rizika. Svaki veliki saobraćajni projekat pre odobrenja moraće da se uporedi sa bar jednom neinvesticionom alternativom, a posle puštanja u rad biće nezavisno vrednovan posle tri i pet godina. Lokalne samouprave doneće planove održive mobilnosti zasnovane na stvarnim istraživanjima, uz podršku nacionalnog centra za održivu mobilnost.
Javni prevoz
Godinama se gradovi prilagođavaju automobilima, a javni prevoz gubi i pouzdanost i prioritet. Javni prevoz dobija jasne minimalne standarde za učestalost, pouzdanost, popunjenost i čistoću, kao i mesečne podatke po linijama iz prvih 100 dana, kako bi svi mogli da provere da li njihova linija ispunjava standard. Kamere na žutim trakama da bi oni koji ih blokiraju bili kažnjeni, a u prvoj godini u najvećim gradovima počinje program za vraćanje prioriteta javnom prevozu. Železnica dobija ugovore o javnoj usluzi sa standardima za učestalost i pouzdanost, sinhronizovane vozne redove sa lokalnim prevozom i jedinstvenu prodaju karata. Najveći gradovi dobijaju prigradsku železnicu, uključujući i vezu sa aerodromom gde je to opravdano.
Uvešćemo integrisane tarife i zaštitu prava putnika u gradskom, prigradskom i regionalnom prevozu, niskopodna vozila i pristupačna stajališta, a na glavnim železničkim pravcima taktne redove vožnje. Razvićemo luke i pristaništa i mrežu prijemnih mesta za brodski otpad na Dunavu, Savi i Tisi, zaštititi zone oko aerodroma od nelegalne gradnje i podsticati prebacivanje tereta na železnicu i reke. Uvešćemo jedinstveni elektronski prozor za carinu i objavljivati vremena zadržavanja na graničnim prelazima. Analiziraćemo uslove rada vozača, mašinovođa i pilota, a strani vozači radiće pod istim standardima rada i bezbednosti kao domaći.
Pešaci i biciklisti danas nemaju bezbednu i povezanu mrežu. Put do škole postaje bezbedan uz zone 30, uređene pešačke prelaze i kontrolu parkiranja oko škola, a mreže pešačkih i biciklističkih koridora povezuju škole, javne službe i autobuska stajališta, pri čemu su biciklisti na opterećenim saobraćajnicama fizički odvojeni od automobila. Pošta dobija petogodišnji plan sa pokazateljima vremena prenosa, pouzdanosti dostave, dostupnosti mreže i rešavanja žalbi, kao i godišnju javnu ocenu njegovog izvršenja. Uslovi rada u pošti podležu nezavisnoj proceni obima posla i zarade, a plan za poboljšanje mora biti merljiv i dogovoren sa zaposlenima.