Високо образовање и наука
Универзитети и институти у Србији годинама раде са премало новца, застарелом опремом и управом коју бира политика. Високо образовање све чешће личи на тржиште, а наука се у буџету води као трошак. Уговори на одређено све до избора у звање професора навикавају наставнике на ћутање. Недавно уведен систем СПИРИ је факултетима одузео власт над оним што су сами зарадили. Такође градимо програм за повратак истраживача из иностранства.
Универзитет сам бира своје руководство
Предложићемо измене закона које омогућавају да ректора, декане и директоре института бира и разрешава искључиво стручно тело установе. Савети и управни одбори са спољним члановима преко којих данас Влада поставља од четири до седам чланова управног одбора института престају да одлучују о томе ко води установу. Исто правило уводимо за тела која уређују цео систем. Академска заједница добија већину у Националном савету за високо образовање и у Управном одбору Националног акредитационог тела, за које министарство неће више предлагати кандидате. Независне комисије ће вршити избор у звања у којима ће се налазити најмање 40% чланова других универзитета и из иностранства, по националном минимуму критеријума, тиме омогућавамо да за исто звање важе исти услови на свим универзитетима. Ко испуни унапред задате циљеве, уз годишњу евалуацију, добија радни однос на неодређено уместо новог уговора на одређено до следећег избора.
Државни универзитет у Новом Пазару и Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици
Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици угрожен је споља, политичким притисцима, безбедоносним ризицима, правном несиугрношћу имовине и одласком младих. Његов опстанак је питање очувања образовног и културног присуства Србије на Косову и Метохији. Зато ћемо му обезбедити јасан правни статус и стабилно финансирање, посебан програм институционалне и безбедоносне заштите са плановима за наставак наставе у кризним условима, подршку за задржавање наставника и истраживача, улагања у објекте и лабораторије, стипендије и друге мере за упис и задржавање студената, као и међународну сарадњу и мобилност, уз заштиту од свих недозвољених спољних утицаја.
Државни универзитет у Новом Пазару последњих година бележи пад у свим сегментима, од броја студената и акредитованих програма до броја наставника. Бројке су тренутно испод граница одрживости док научни рад назадује. Узроци су унутрашњи, централизована и нетранспарентна управа, селективна кадровска политика, притисци на запослене и сумње у ненаменско трошење новца. Њему су потребни привремени органи управљања уз учешће запослених и нови статут који одлучивање враћа колективним телима, пуна јавност рада, ревизија одлука о запошљавању и изборима у звања уз поништавање незаконитих аката и повратак неправедно удаљених наставника, јасни критеријуми напредовања за сопствени кадар, ограничавање ангажовања пензионисаних лица, спољна финансијска ревизија, хитна реакредитација програма и независно утврђивање етичке одговорности.
Школарине и сопствени приходи
Сопствене приходе факултета и института одвојићемо од буџетских и о њима ће одлучивати искључиво установа. Размотрићемо смањење или евентуално укидање школарина за самофинансирајуће студенте у што краћем року и уместо школарина универзитетима враћамо имовину као извор прихода. Упис ћемо усклађивати са потребама тржишта рада и региона. Уводимо институционално финансирање науке, из којег се исплаћују плате, режија и истраживачки рад који ћемо делити по броју истраживача и професора. Научну опрему и потрошни материјал ослободићемо од ПДВ-а и царине или ћемо смањити. У буџету владе уводимо Фонд за науку и Фонд за инвестициону делатност који ће обезбедити стабилна средства на која би истраживач могао да рачуна. Ранг листе на конкурсима неће моћи да се мењају политичком одлуком.
Студентски стандард
Стипендије и кредити данас не доносе довољно прихода да покрију ни мањи део трошкова студирања, ми ћемо увести комбиновани модел. Бесповратне стипендије за студенте слабијег имовинског стања, а за остале кредите, чија отплата почиње тек по запослењу. Буџетска ставка за студентски стандард која у 2026. години износи 14,76 милијарди динара и покрива око 30% потребног капацитета добиће већи скок, након чега ће наставити сталан постепени раст. За студенте уписане по афирмативним мерама због инвалидитета, ниског социоекономског статуса, неразвијеног региона или припадности ромској заједници, уводимо Центар за подршку на сваком универзитету.
Квалитет наставе и науке
Научни рад се данас мери бодовима што производи коауторства без доприноса и радове у часописима који за новац објаве било шта. Новим правилницима и изменама постојећих главном аутору ћемо дати већу тежину него коауторима, уз то ћемо увести националну листу признатих часописа и забранити да се о трошку државних пројеката објављује у предаторским часописима. Осим броја објављених радова вредноваће се и рецензирање, патенти и предлози јавних политика. Прелазак између академских и струковних студија биће поново омогућен уз јасне националне стандарде проходности кроз јавне процедуре.
Наука и привреда
Увешћемо индустријске докторате и докторанди на таквом програму би радили на проблему који компанија стварно има.
Повратак истраживача и страни студенти
Истраживачима који се враћају из иностранства понудићемо национални програм који доноси конкурентну плату, почетни буџет, једног до два члана тима и лабораторијски простор. Нострификација стране дипломе трајаће највише 60 дана и спроводиће се дигитално кроз мрежу ENIC/NARIC. Страни студенти данас у Србију долазе без заједничког наступа земље и свака установа се представља за себе. Под националним штандом сви универзитети ће наступати заједно и разматраће се прављење фонда за стипендирање најбољих страних студената и центара за дочек страних студената и истраживача.