Правосуђе, полиција и изборни услови
Владавина права у Србији данас постоји углавном на папиру. Устав прокламује независност судства и самосталност тужилаштва, али политички утицај на избор и рад судија и тужилаца, затвореност правосуђа, вишегодишње чекање на пресуду и лош положај запослених учинили су да велики део грађана не верује у правосудни систем. Полиција, која би морала да штити уставни поредак, у кључним тренуцима понаша се као продужена рука владајуће странке, сама себе контролише и пише правила која јавност не може да види, а изборни процес оптерећен је непровереним бирачким списком, притисцима на запослене и институцијама које не реагују.
Ови проблеми нису одвојени: без самосталног тужилаштва нема одговорности полиције, без одговорне полиције нема поштених избора, а без поштених избора нема ни власти која ће независност правосуђа бранити. Зато их решавамо као целину.
Независно и делотворно правосуђе
Иако Устав јемчи независност судства и самосталност тужилаштва, политички утицај на избор и рад судија и тужилаца и даље је присутан. Састав Високог савета судства и Високог савета тужилаштва, у коме део чланова као „истакнуте правнике” бира Народна скупштина, оставља простор политичким структурама да утичу на то ко ће судити и ко ће оптуживати. Високи функционери и провладине организације јавно нападају судије и стручна правосудна удружења, а реформа правосуђа се из године у годину опструише. Као главне разлоге неповерења грађани наводе политички и медијски притисак, неефикасност и корупцију. Наш одговор зато нису само боље написана правила, већ правила чија се примена може проверити – ко бира, по којим критеријумима и мерилима, ко распоређује предмете и ко одлучује о новцу.
Самосталан буџет и професионално управљање судовима
Правосуђе не може бити независно и самостално док о његовом новцу одлучује извршна власт. Данас се средства за рад судова и тужилаштава налазе у буџету Министарства правде, па председници судова зависе од министарства за сваки рачунар, сваку попуњену позицију и сваку поправку зграде. Зато ћемо разрадити самосталан буџет судова и јавних тужилаштава: средства се из Министарства правде преносе на Високи савет судства, односно Високи савет тужилаштва, а председници судова и савети учествују у изради буџета. Истовремено ћемо преиспитати средства која потичу од јавних бележника и њихову намену. Финансирање правосуђа не сме зависити од судских такси ни од произвољних одлука владе. Део тог буџета мора бити намењен побољшању материјалног положаја судија и тужилаца, чија су примања знатно нижа него у региону и Европској унији, што повећава ризик од корупције и одлива кадрова.
Председници судова данас троше највећи део времена на набавке, одржавање зграда и кадровске табеле, уместо на организацију суђења. Институт управитеља суда зато задржавамо и проширујемо: његово обавезно постојање увешће се и у мање судове, а одговарајућа функција и у јавна тужилаштва. Управитељ преузима кадровско планирање особља, јавне набавке, уговоре, одржавање и безбедност објеката, техничке системе и извршење буџета, док председнику суда и главном јавном тужиоцу остају организација стручног рада и представљање органа. Управитеља бира Високи савет судства, односно Високи савет тужилаштва, после јавног конкурса и стручног испита, на ограничен мандат, уз могућност поновног избора само на основу јавне и мерљиве оцене рада.
Судије и тужиоце бира струка
Избор судија и тужилаца данас у великој мери зависи од општих аката савета, препорука и утисака које нико не може да провери. Зато избор постаје искључива надлежност Високог савета судства и Високог савета тужилаштва, путем јавних конкурса. Правосудна академија задржава обуку и стручно усавршавање, које могу пружати и акредитовани факултети и други стручни центри, док се њени полазници пријављују на конкурсе под истим условима као помоћници, приправници и други кандидати. Раздвајањем обуке од селекције смањује се простор за централизовани утицај на то ко ће судити.
Закон ће прописати јединствена и јавна мерила за први избор. Писане радове кандидата независно ће оцењивати насумично изабрани оцењивачи, без података о аутору, а по завршетку конкурса биће објављени задатак, мерила бодовања и оцене, како би сваки кандидат могао да провери резултат и делотворно користи правни лек. По правилу се бира најбоље рангирани кандидат, а сваки предлог да се изабере неко други мора бити образложен објављеним мерилима.
Напредовање судија и јавних тужилаца заснива се на квалитету образложења њихових одлука, а не на исходу поступка, као и на учинку прилагођеном стварном оптерећењу и мањку особља. Стопа укинутих одлука или ослобађајућих пресуда може бити повод за детаљнију проверу, али никада сама по себи разлог за негативну оцену. Оцењиваће их насумично изабрани оцењивачи из других судова, изван хијерархијске линије кандидата, без учешћа председника судова и главних јавних тужилаца. Тако напредовање мање зависи од мишљења руководиоца, а више од квалитета рада.
Довољно људи да се суди на време
Српски судови су међу најоптерећенијима у Европи, а грађани годинама чекају на окончање спорова. Један од узрока је неравномерна стручна подршка: број судијских помоћника одређује председник сваког суда према расположивом буџету, па у неким судовима судије сав посао раде саме. Судовима истовремено недостају записничари и административно особље, техничка опрема и одговарајуће просторије, па и судије које желе да раде брже немају услове за то. Спори судови нису само проблем странака у поступку: неизвесност у наплати потраживања и заштити имовине кочи и привредни развој. Закон ће прописати обавезан минималан однос између броја помоћника и броја судија, односно јавних тужилаца, како ниједан суд не би остао без потребне стручне подршке. Помоћници ће се бирати на јединственом националном конкурсу, који ће редовно расписивати надлежни високи савет на основу јавног плана кадровских потреба. Радиће у тимовима одељења, а не везани за једног судију, чиме се смањује њихова лична зависност и посао равномерније распоређује.
Плата помоћника везује се за основицу судијске, односно тужилачке плате. Помоћник прву годину ради у радном односу на одређено време, после чега прелази у радни однос на неодређено време, а сви садашњи сарадници са две и више година рада аутоматски добијају радни однос на неодређено време. Звање је преносиво при преласку у други суд, а после три године помоћник може конкурисати за виши ниво. Приправнички стаж у свим правничким професијама обавезно се плаћа, јер бесплатан рад младих правника тера најбоље из струке.
Ради растерећења преоптерећених судова уводимо мобилне судске тимове: судије и помоћници из мање оптерећеног суда привремено се упућују у преоптерећени суд, уз писану сагласност судије и одговарајућу новчану накнаду. Када је застој последица привременог повећања прилива предмета или дужег одсуства судије, мобилни тим преузима унапред одређену групу нових предмета. Мобилни судија задржава положај у матичном суду и не може добијати предмете изван утврђеног плана. Ради очувања начела непосредности и права на природног судију, тим не сме преузети поступак у коме је првобитни судија већ непосредно изводио доказе. Ако анализа покаже да је кадровски недостатак трајан, истовремено се расписује конкурс или преноси упражњено судијско место, тако да мобилни тим остаје искључиво прелазно решење.
Предмет не може тајно да промени судију
Предмети ће се расподељивати равномерно, према приливу, сложености и трајању, уз пондерисање, тако да се сложен предмет не рачуна исто као једноставан. Технички дневник аутоматски ће бележити сваку промену у додели предмета – првобитну доделу, преусмеравање, одузимање и сваку ручну интервенцију администратора – са законским основом промене. Правни лек судије или тужиоца против одузимања предмета имаће одложно дејство: предмет остаје код првобитног носиоца функције док независно веће не одлучи о законитости те одлуке. Без одложног дејства нови судија може да предузме кључне радње и да успешан правни лек учини бесмисленим.
Правосуђе отворено према јавности
Када судови и тужилаштва ћуте, простор попуњавају спекулације и притисци таблоида. Одлуке свих судова, уз заштиту података о личности, постају претраживе у јавним базама, тако да грађани и адвокати могу да виде како је суд одлучивао о истој ствари, што доприноси уједначавању праксе.
Увешћемо електронске списе, електронско подношење и доставу, уз заштиту података и доступност особама са инвалидитетом. Податке о броју примљених, решених и старих предмета проверава независни Одбор за ревизију правосудних података, чији чланови не смеју управљати системима које проверавају. Суђења у предметима корупције и организованог криминала преносиће се уживо.
Одговорност и заштита од притисака
Данашњи дисциплински систем истовремено је и превише слаб и превише растегљив: прекршаји су описани толико уопштено да се могу применити селективно, против неподобних, док пријаве против моћних често бивају одбачене без образложења које би јавност могла да провери. Дисциплински прекршаји судија и тужилаца биће прецизно одређени, тако да се унапред зна које понашање води ком поступку, а дисциплински органи добиће већу функционалну независност. Одлуке о одбацивању пријава морају бити образложене, а статистика поступака јавна: колико је пријава поднето, колико одбачено, колико су поступци трајали и колико се завршило казном. Истовремено уводимо евиденцију случајева недозвољеног утицаја на судије и тужиоце и заштиту оних који их пријаве, јер напади високих функционера на правосудна удружења и појединачне судије данас остају без последица.
Одговорност функционера и борба против високе корупције
Од увођења вишестраначја Србија има системски проблем са корупцијом, злоупотребом положаја и кршењем људских права од стране јавних функционера, за које санкција најчешће изостаје. Студентски покрет упућивао је захтеве институцијама које би по Уставу требало да буду независне и самосталне, али се показало да је готово свака од њих заробљена. Полиција је, у појединим случајевима, одбијала да поступа по налозима тужилаштва када је реч о лицима блиским власти. Промена власти неће преко ноћи променити тужилаштва, судове и управне органе, а организовани криминал и висока корупција по природи се најтеже доказују.
Зато оснивамо тужилачку полицију – посебну истражну службу издвојену из командне структуре Министарства унутрашњих послова. Поступајући тужилац непосредно усмерава рад полицијских истражитеља у предмету, а њихово распоређивање, оцењивање и дисциплинска одговорност уређују се унутар тужилаштва. Тиме се отклања данашња ситуација у којој тужилац руководи истрагом, а полиција одговара министру.
Многа кршења људских права нису кривична дела, иако су годинама разарала институције и поверење грађана у државу. Зато уводимо механизам одговорности функционера за злоупотребу положаја и кршење људских права – лустрацију: поступак у коме се утврђује да ли је лице које врши јавну функцију или јавна овлашћења, или се за њих кандидује, кршило људска права и да ли због тога треба привремено или трајно да буде онемогућено да их обавља. Лустрација није кривични поступак и не служи освети, већ заштити јавног интереса. Примењује се искључиво индивидуално, на основу прецизних законских критеријума, уз потпуну забрану колективног кажњавања и у складу са Уставом и стандардима Европског суда за људска права.
Законе донете као посебан закон (лат. lex specialis) за појединачне пројекте, који заобилазе редовне поступке и отварају простор корупцији, преиспитаћемо, ускладити или укинути.
Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу постоји, али се готово не примењује: за четири године завршена су само три поступка и наплаћено око два милиона евра, иако је почетком 2023. више од 13.500 лица имало раст имовине изнад прага од 150.000 евра у три године. Зато ћемо повећати број обученог кадра у Пореској управи, унапредити њену сарадњу са тужилаштвом, изменити одредбе које омогућавају бескрајно одуговлачење поступка и обавезати Пореску управу да јавност редовно обавештава о току поступака. Редовна провера порекла имовине обавезна је и за руководиоце у полицији.
Извршење: дом није роба
Извршитељи, некада судски службеници, постали су приватни предузетници са јавним овлашћењима чији приход зависи од висине наплаћеног дуга и трошкова поступка. Тако је вршење јавног овлашћења постало делатност у којој зарада расте са трошковима дужника, а најтеже мере, попут продаје дома и исељења, постају и најисплативије. Мали комунални дугови вишеструко се увећавају трошковима, а радници са правоснажним пресудама у своју корист често не могу да их наплате, јер им је извршитељ прескуп. Поверилац може да промени извршитеља који оклева и унајми онога ко ће исход спровести без обзира на правне препреке, а трећа лица, често жртве превара, немају делотворну заштиту. Извршење се не зауставља ни када се о истој непокретности воде други спорови, ни када је поднета тужба за недозвољеност извршења, ни када је уложен ванредни правни лек или представка Европском суду за људска права, па извршитељ у пракси прејудицира судске одлуке. Непокретности се продају и електронском лицитацијом по ценама далеко испод тржишних, па дужник често остаје и без стана и са дугом.
Зато мењамо Закон о извршењу и обезбеђењу. Проширићемо заштиту јединог дома, тако да од извршења буде изузет сваки дом примерен основним стамбеним потребама домаћинства. Свака радња са неповратним последицама подлеже судској контроли, а правни лек против продаје дома или исељења има одложно дејство до судске одлуке. Трећа лица добијају делотворан приговор са одложним дејством када учине вероватним своје право. Трошкови морају одговарати стварно потребним радњама, бити сразмерни дугу и видљиви у електронском дневнику поступка. Држава гарантује накнаду штете од незаконитог извршења и наплаћује је од одговорног извршитеља, а поновљена или тешка повреда права на дом води забрани рада. Инспекција Министарства правде над извршитељима биће кадровски ојачана, са насумичним контролама продаја и трошкова и јавним кварталним извештајима.
Темељном реформом успоставићемо нови систем извршења, заснован на хуманости и правичности, уз непосредну одговорност и контролу државе, без враћања на нефункционалан модел судских извршитеља.
Управа која одговара грађанину
Грађанин који се обрати државном органу често месецима чека одговор, а када добије решење и успешно уложи жалбу, предмет се враћа истом органу на поновно одлучивање, понекад и више пута. Поступак пред Управним судом, јединим за целу земљу, траје дуго, тужба по правилу не зауставља извршење, а суд најчешће само поништава одлуку и враћа предмет органу, који понекад поново донесе исту. Грађани и предузећа тако годинама немају коначан одговор, а штету коју им је нанела незаконита одлука морају да потражују у посебној парници.
Зато уводимо јасне рокове и делотворну заштиту од ћутања управе, као и гарантни акт на који се грађанин може ослонити. Другостепени управни орган мораће сам да реши основану жалбу, уместо да предмет враћа. Жалба ће одлагати наплату спорног дела јавне дажбине, а ако се незаконита одлука поништи, грађанину или предузећу припадаће накнада доказане штете уз камату.
Почећемо и са реформом управног судства, постепеним увођењем територијално распоређених првостепених управних судова, а садашњи Управни суд постаће жалбени, па управни спор коначно добија два степена. Временом ћемо омогућити да судови знатно чешће сами одлучују о управној ствари, уместо да предмет враћају органу који је већ погрешио.
Полиција у служби грађана
Полиција би требало да штити уставни поредак и сваког грађанина подједнако. Протекле године показале су колико је опасна полиција без делотворне спољне контроле: органи реда у више наврата деловали су у служби страначких интереса, а грађани често не знају ко је издао наређење, по ком правилу је употребљена сила и ко за њу одговара. Министарство унутрашњих послова данас само себе контролише и уређује рад актима који су недоступни јавности. Зато полицију враћамо грађанима – као професионалну, одговорну и демилитаризовану службу, под јасним правилима и стварним надзором.
Нова лична карта и лични идентификациони број
Без поузданог система идентификације није могуће очистити бирачки списак од „фантомских бирача”, а постојећи јединствени матични број грађана из самог броја открива датум рођења, пол и регион, што није у складу са стандардима заштите података.
Пошто су лична документа обавезна, издаваће се без накнаде. Личне карте издаваће се искључиво са чипом и по најновијим стандардима заштите од фалсификовања, а све постојеће биће бесплатно замењене у прелазном року.
Јединствени матични број грађана (ЈМБГ) заменићемо личним идентификационим бројем (ЛИБ), усклађеним са Законом о заштити података о личности и правилима ЕУ. Нова лична карта издаваће се са ЛИБ-ом, а регистрација за ЛИБ постаје основ новог, поузданог бирачког списка. Ниједан грађанин неће изгубити бирачко право зато што још није заменио документ: до замене остаје уписан и гласа са важећом личном картом или пасошем.
Контрола и одговорност полиције
Полиција која сама себе контролише не може бити одговорна. Зато ћемо Сектор унутрашње контроле професионализовати, потпуно одвојити од политичког утицаја, издвојити из Министарства унутрашњих послова и припојити Министарству правде. Дисциплински поступци због злоупотребе овлашћења биће брзи, делотворни и јавни.
Полицајци ће добити камере на униформама и у службеним возилима. Оне штите грађане од прекомерне употребе силе, а полицајце од неоснованих пријава. Уговори и тендери МУП-а биће доступни јавности, а порекло имовине полицијских руководилаца, нарочито на стратешком нивоу руковођења, редовно ће се проверавати. Систематизација руководећих радних места биће јавна, а имена и биографије руководилаца високог и стратешког нивоа доступни на сајту министарства, по узору на „Ко је ко” у Војсци Србије.
Полиција као служба грађана
Полиција ће радити као служба грађана, усмерена на изградњу поверења, а не на репресију. Редовно ће и јасно извештавати јавност о свом раду и резултатима. Развијаћемо рад полиције у заједници, у коме полицајци активно сарађују са грађанима и локалном самоуправом, а локални савети за безбедност постаће место где се заједнички решавају проблеми који угрожавају безбедност у локалној средини.
Полицијско образовање биће усмерено на људска права, комуникацију са грађанима и ненасилно решавање сукоба. Полицајци ће стално унапређивати знања, нарочито у областима сајбер криминала, људских права и међународних стандарда. Побољшаћемо селекцију кандидата и укинути могућност ревизије психолошког теста у Центру за основну полицијску обуку, а полицајцима изложеним стресу и ризику од злоупотребе силе обезбедићемо стручну подршку.
Демилитаризација полиције
Уредба о специјалној и посебним јединицама полиције омогућила је полицији употребу тежих средстава принуде и опреме која више личи на војну него на полицијску. Изменама Закона о полицији, Закона о Војсци Србије и те уредбе обезбедићемо да опрема и наоружање полиције служе заштити јавне безбедности, а не ратовању. Надлежност и намена интервентних јединица полиције биће уређене јавно доступним прописом.
Нова организација
Полицију као професионалну службу раздвојићемо од министарства као политичког органа. Полицијски службеници на посебним дужностима постаће редовни државни службеници, а радна места овлашћених службених лица ван Дирекције полиције биће укинута. Изменом Правилника о систематизацији смањићемо седиште МУП-а у корист подручних полицијских управа, чиме се полиција приближава грађанима, и укинути помоћнике руководилаца на свим нивоима као непотребне позиције.
Министарство данас доноси велики број аутономних аката који не спадају ни у једну врсту прописа коју закон дозвољава и који су често међусобно противречни. Ове „квазипрописе” ускладићемо са Законом о државној управи или их уклонити, како би се грађанин и полицајац могли позвати на исто, јавно доступно правило.
Промена изборних услова
Поверење у изборни процес враћа се уклањањем фактора који могу утицати на крајњи резултат избора, а то су непроверени бирачки списак, гласање ван бирачких места без контроле и софтвер изборних комисија у који нико нема увид.
Формираћемо независну Државну изборну комисију као трајну институцију са сопственом администрацијом, буџетом и професионалним капацитетима. Овако успостављена институција имала би људске и материјалне ресурсе да се и ван изборног процеса бави унапређивањем квалитета избора: кроз анализе, едукације, обуке, побољшање изборних услова и прописа. Паралелно ћемо спровести свеобухватно уређење бирачког списка и модернизовати начине остваривања бирачког права. Стални чланови Комисије биће бирани из редова стручњака за изборни процес и изборно законодавство – на дуже мандате, уз механизме који обезбеђују институционалну независност.
Успоставићемо модеран портал изборне администрације који омогућава објављивање изборних резултата са бирачких места у реалном времену, јавни приступ подацима у машински читљивом формату и праћење свих фаза изборног процеса од стране заинтересоване јавности. Побољшаћемо стандарде и процедуре за унапређење тајности гласања, чување изборног материјала, приступ домаћих и међународних изборних посматрача и олакшати и дигитализовати могућност приговора на изборне неправилности.
Спровешћемо тајну електронску и теренску ревизију Јединственог бирачког списка и успоставити механизме његове континуиране контроле, уз могућност контролисаног увида независних тела, парламентарних група и представника изборних посматрача – али уз задржавање стандарда заштите података грађана, и уредити статус неактивних бирача, укључујући и бираче који дугорочно више не живе у Републици Србији, уз гаранцију да ниједан грађанин који испуњава услове не може бити произвољно лишен остваривања бирачког права.
Електронски ћемо олакшати и централизовати пријаву за гласање у иностранству, тако да она више не зависи од арбитрарне одлуке дипломатског представништва. Спречићемо злоупотребу механизма гласања ван бирачког места, кроз стриктно дефинисање оправданих разлога за гласање ван бирачког места, раније пријављивање за гласање ван бирачког места и измештање овог механизма из руку политичких актера у надлежност изборне администрације, уз очување доступности гласања особама које због здравственог стања или инвалидитета објективно не могу да приступе бирачком месту.
Успоставићемо посебан механизам за безбедно и поверљиво пријављивање притисака, застрашивања, условљавања и куповине гласова, уз заштиту узбуњивача и обавезу надлежних институција да по пријавама поступају у кратким роковима. Посебну заштиту обезбедићемо запосленима у јавним институцијама и јавним предузећима који пријављују политичке притиске. Пооштрићемо контролу и санкције за незаконито поступање и злоупотребу личних података у политичке сврхе, укључујући податке којима располажу мобилни оператери, здравствене установе и друге институције или привредни субјекти.
Успоставићемо делотворне механизме контроле равноправног приступа изборних учесника медијима и објективности информисања током изборног периода, уз јасне и брзе санкције за кршење правила, као и обавезу свакодневног и равноправног представљања изборних актера на јавном сервису у току трајања изборне кампање. Истовремено ћемо обезбедити посебне механизме заштите новинара од притисака, претњи и ометања рада током изборне кампање.
Унапредићемо систем извештавања и контроле прихода и расхода политичких странака тако да јавност може благовремено, а не тек након избора, да добије податке о изворима финансирања и значајнијим трошковима кампање. Раздвојићемо државну функцију од изборне кампање кроз ограничење могућности јавних функционера да службене активности, јавне ресурсе, институционалну инфраструктуру и приступ медијима користе за потребе изборне кампање. Забранићемо ванредна једнократна новчана давања у изборној години, како би се избегла злоупотреба управљања јавним средствима у политичке сврхе.
Променом Закона о избору народних посланика, реформисаћемо изборни систем и увести мешовити паралелни изборни систем, у једномандатним изборним јединицама приближног броја бирача (које би где је то могуће пратиле структуру актуелних јединица локалне самоуправе); а други део путем пропорционалних изборних листа, уз разматрање могућности да се гласачима омогући утицај на преференцијални избор појединачних кандидата и на самим изборним листама. Кандидати у једномандатним јединицама морали би да поседују услов пребивалишта на подручју изборне јединице у којој се кандидују, јер се тиме обезбеђује директна веза кандидата са грађанима које треба да представљају.
Увешћемо могућност давања потписа подршке за изборне листе кроз систем е-управе, као и систем онлајн провере који би омогућио увид грађанима да ли су подржали неку изборну листу, као што тренутно постоји са провером уписа у бирачки списак. Како би спречили манипулацију брзином скупљања потписа, увешћемо жребање за редослед места на изборном листићу, као што већ постоји на председничким изборима.
Забранићемо да се на изборном листићу нађе било који податак осим званичног назива политичке странке (политичких странака) или групе грађана које кандидују листу, а у једномандатним изборним јединицама, забранићемо да се на листићу нађе било који податак осим личних података предложеног кандидата.