Pravosuđe, policija i izborni uslovi
Vladavina prava u Srbiji danas postoji uglavnom na papiru. Ustav proklamuje nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, ali politički uticaj na izbor i rad sudija i tužilaca, zatvorenost pravosuđa, višegodišnje čekanje na presudu i loš položaj zaposlenih učinili su da veliki deo građana ne veruje u pravosudni sistem. Policija, koja bi morala da štiti ustavni poredak, u ključnim trenucima ponaša se kao produžena ruka vladajuće stranke, sama sebe kontroliše i piše pravila koja javnost ne može da vidi, a izborni proces opterećen je neproverenim biračkim spiskom, pritiscima na zaposlene i institucijama koje ne reaguju.
Ovi problemi nisu odvojeni: bez samostalnog tužilaštva nema odgovornosti policije, bez odgovorne policije nema poštenih izbora, a bez poštenih izbora nema ni vlasti koja će nezavisnost pravosuđa braniti. Zato ih rešavamo kao celinu.
Nezavisno i delotvorno pravosuđe
Iako Ustav jemči nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, politički uticaj na izbor i rad sudija i tužilaca i dalje je prisutan. Sastav Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, u kome deo članova kao „istaknute pravnike” bira Narodna skupština, ostavlja prostor političkim strukturama da utiču na to ko će suditi i ko će optuživati. Visoki funkcioneri i provladine organizacije javno napadaju sudije i stručna pravosudna udruženja, a reforma pravosuđa se iz godine u godinu opstruiše. Kao glavne razloge nepoverenja građani navode politički i medijski pritisak, neefikasnost i korupciju. Naš odgovor zato nisu samo bolje napisana pravila, već pravila čija se primena može proveriti – ko bira, po kojim kriterijumima i merilima, ko raspoređuje predmete i ko odlučuje o novcu.
Samostalan budžet i profesionalno upravljanje sudovima
Pravosuđe ne može biti nezavisno i samostalno dok o njegovom novcu odlučuje izvršna vlast. Danas se sredstva za rad sudova i tužilaštava nalaze u budžetu Ministarstva pravde, pa predsednici sudova zavise od ministarstva za svaki računar, svaku popunjenu poziciju i svaku popravku zgrade. Zato ćemo razraditi samostalan budžet sudova i javnih tužilaštava: sredstva se iz Ministarstva pravde prenose na Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaštva, a predsednici sudova i saveti učestvuju u izradi budžeta. Istovremeno ćemo preispitati sredstva koja potiču od javnih beležnika i njihovu namenu. Finansiranje pravosuđa ne sme zavisiti od sudskih taksi ni od proizvoljnih odluka vlade. Deo tog budžeta mora biti namenjen poboljšanju materijalnog položaja sudija i tužilaca, čija su primanja znatno niža nego u regionu i Evropskoj uniji, što povećava rizik od korupcije i odliva kadrova.
Predsednici sudova danas troše najveći deo vremena na nabavke, održavanje zgrada i kadrovske tabele, umesto na organizaciju suđenja. Institut upravitelja suda zato zadržavamo i proširujemo: njegovo obavezno postojanje uvešće se i u manje sudove, a odgovarajuća funkcija i u javna tužilaštva. Upravitelj preuzima kadrovsko planiranje osoblja, javne nabavke, ugovore, održavanje i bezbednost objekata, tehničke sisteme i izvršenje budžeta, dok predsedniku suda i glavnom javnom tužiocu ostaju organizacija stručnog rada i predstavljanje organa. Upravitelja bira Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaštva, posle javnog konkursa i stručnog ispita, na ograničen mandat, uz mogućnost ponovnog izbora samo na osnovu javne i merljive ocene rada.
Sudije i tužioce bira struka
Izbor sudija i tužilaca danas u velikoj meri zavisi od opštih akata saveta, preporuka i utisaka koje niko ne može da proveri. Zato izbor postaje isključiva nadležnost Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, putem javnih konkursa. Pravosudna akademija zadržava obuku i stručno usavršavanje, koje mogu pružati i akreditovani fakulteti i drugi stručni centri, dok se njeni polaznici prijavljuju na konkurse pod istim uslovima kao pomoćnici, pripravnici i drugi kandidati. Razdvajanjem obuke od selekcije smanjuje se prostor za centralizovani uticaj na to ko će suditi.
Zakon će propisati jedinstvena i javna merila za prvi izbor. Pisane radove kandidata nezavisno će ocenjivati nasumično izabrani ocenjivači, bez podataka o autoru, a po završetku konkursa biće objavljeni zadatak, merila bodovanja i ocene, kako bi svaki kandidat mogao da proveri rezultat i delotvorno koristi pravni lek. Po pravilu se bira najbolje rangirani kandidat, a svaki predlog da se izabere neko drugi mora biti obrazložen objavljenim merilima.
Napredovanje sudija i javnih tužilaca zasniva se na kvalitetu obrazloženja njihovih odluka, a ne na ishodu postupka, kao i na učinku prilagođenom stvarnom opterećenju i manjku osoblja. Stopa ukinutih odluka ili oslobađajućih presuda može biti povod za detaljniju proveru, ali nikada sama po sebi razlog za negativnu ocenu. Ocenjivaće ih nasumično izabrani ocenjivači iz drugih sudova, izvan hijerarhijske linije kandidata, bez učešća predsednika sudova i glavnih javnih tužilaca. Tako napredovanje manje zavisi od mišljenja rukovodioca, a više od kvaliteta rada.
Dovoljno ljudi da se sudi na vreme
Srpski sudovi su među najopterećenijima u Evropi, a građani godinama čekaju na okončanje sporova. Jedan od uzroka je neravnomerna stručna podrška: broj sudijskih pomoćnika određuje predsednik svakog suda prema raspoloživom budžetu, pa u nekim sudovima sudije sav posao rade same. Sudovima istovremeno nedostaju zapisničari i administrativno osoblje, tehnička oprema i odgovarajuće prostorije, pa i sudije koje žele da rade brže nemaju uslove za to. Spori sudovi nisu samo problem stranaka u postupku: neizvesnost u naplati potraživanja i zaštiti imovine koči i privredni razvoj. Zakon će propisati obavezan minimalan odnos između broja pomoćnika i broja sudija, odnosno javnih tužilaca, kako nijedan sud ne bi ostao bez potrebne stručne podrške. Pomoćnici će se birati na jedinstvenom nacionalnom konkursu, koji će redovno raspisivati nadležni visoki savet na osnovu javnog plana kadrovskih potreba. Radiće u timovima odeljenja, a ne vezani za jednog sudiju, čime se smanjuje njihova lična zavisnost i posao ravnomernije raspoređuje.
Plata pomoćnika vezuje se za osnovicu sudijske, odnosno tužilačke plate. Pomoćnik prvu godinu radi u radnom odnosu na određeno vreme, posle čega prelazi u radni odnos na neodređeno vreme, a svi sadašnji saradnici sa dve i više godina rada automatski dobijaju radni odnos na neodređeno vreme. Zvanje je prenosivo pri prelasku u drugi sud, a posle tri godine pomoćnik može konkurisati za viši nivo. Pripravnički staž u svim pravničkim profesijama obavezno se plaća, jer besplatan rad mladih pravnika tera najbolje iz struke.
Radi rasterećenja preopterećenih sudova uvodimo mobilne sudske timove: sudije i pomoćnici iz manje opterećenog suda privremeno se upućuju u preopterećeni sud, uz pisanu saglasnost sudije i odgovarajuću novčanu naknadu. Kada je zastoj posledica privremenog povećanja priliva predmeta ili dužeg odsustva sudije, mobilni tim preuzima unapred određenu grupu novih predmeta. Mobilni sudija zadržava položaj u matičnom sudu i ne može dobijati predmete izvan utvrđenog plana. Radi očuvanja načela neposrednosti i prava na prirodnog sudiju, tim ne sme preuzeti postupak u kome je prvobitni sudija već neposredno izvodio dokaze. Ako analiza pokaže da je kadrovski nedostatak trajan, istovremeno se raspisuje konkurs ili prenosi upražnjeno sudijsko mesto, tako da mobilni tim ostaje isključivo prelazno rešenje.
Predmet ne može tajno da promeni sudiju
Predmeti će se raspodeljivati ravnomerno, prema prilivu, složenosti i trajanju, uz ponderisanje, tako da se složen predmet ne računa isto kao jednostavan. Tehnički dnevnik automatski će beležiti svaku promenu u dodeli predmeta – prvobitnu dodelu, preusmeravanje, oduzimanje i svaku ručnu intervenciju administratora – sa zakonskim osnovom promene. Pravni lek sudije ili tužioca protiv oduzimanja predmeta imaće odložno dejstvo: predmet ostaje kod prvobitnog nosioca funkcije dok nezavisno veće ne odluči o zakonitosti te odluke. Bez odložnog dejstva novi sudija može da preduzme ključne radnje i da uspešan pravni lek učini besmislenim.
Pravosuđe otvoreno prema javnosti
Kada sudovi i tužilaštva ćute, prostor popunjavaju spekulacije i pritisci tabloida. Odluke svih sudova, uz zaštitu podataka o ličnosti, postaju pretražive u javnim bazama, tako da građani i advokati mogu da vide kako je sud odlučivao o istoj stvari, što doprinosi ujednačavanju prakse.
Uvešćemo elektronske spise, elektronsko podnošenje i dostavu, uz zaštitu podataka i dostupnost osobama sa invaliditetom. Podatke o broju primljenih, rešenih i starih predmeta proverava nezavisni Odbor za reviziju pravosudnih podataka, čiji članovi ne smeju upravljati sistemima koje proveravaju. Suđenja u predmetima korupcije i organizovanog kriminala prenosiće se uživo.
Odgovornost i zaštita od pritisaka
Današnji disciplinski sistem istovremeno je i previše slab i previše rastegljiv: prekršaji su opisani toliko uopšteno da se mogu primeniti selektivno, protiv nepodobnih, dok prijave protiv moćnih često bivaju odbačene bez obrazloženja koje bi javnost mogla da proveri. Disciplinski prekršaji sudija i tužilaca biće precizno određeni, tako da se unapred zna koje ponašanje vodi kom postupku, a disciplinski organi dobiće veću funkcionalnu nezavisnost. Odluke o odbacivanju prijava moraju biti obrazložene, a statistika postupaka javna: koliko je prijava podneto, koliko odbačeno, koliko su postupci trajali i koliko se završilo kaznom. Istovremeno uvodimo evidenciju slučajeva nedozvoljenog uticaja na sudije i tužioce i zaštitu onih koji ih prijave, jer napadi visokih funkcionera na pravosudna udruženja i pojedinačne sudije danas ostaju bez posledica.
Odgovornost funkcionera i borba protiv visoke korupcije
Od uvođenja višestranačja Srbija ima sistemski problem sa korupcijom, zloupotrebom položaja i kršenjem ljudskih prava od strane javnih funkcionera, za koje sankcija najčešće izostaje. Studentski pokret upućivao je zahteve institucijama koje bi po Ustavu trebalo da budu nezavisne i samostalne, ali se pokazalo da je gotovo svaka od njih zarobljena. Policija je, u pojedinim slučajevima, odbijala da postupa po nalozima tužilaštva kada je reč o licima bliskim vlasti. Promena vlasti neće preko noći promeniti tužilaštva, sudove i upravne organe, a organizovani kriminal i visoka korupcija po prirodi se najteže dokazuju.
Zato osnivamo tužilačku policiju – posebnu istražnu službu izdvojenu iz komandne strukture Ministarstva unutrašnjih poslova. Postupajući tužilac neposredno usmerava rad policijskih istražitelja u predmetu, a njihovo raspoređivanje, ocenjivanje i disciplinska odgovornost uređuju se unutar tužilaštva. Time se otklanja današnja situacija u kojoj tužilac rukovodi istragom, a policija odgovara ministru.
Mnoga kršenja ljudskih prava nisu krivična dela, iako su godinama razarala institucije i poverenje građana u državu. Zato uvodimo mehanizam odgovornosti funkcionera za zloupotrebu položaja i kršenje ljudskih prava – lustraciju: postupak u kome se utvrđuje da li je lice koje vrši javnu funkciju ili javna ovlašćenja, ili se za njih kandiduje, kršilo ljudska prava i da li zbog toga treba privremeno ili trajno da bude onemogućeno da ih obavlja. Lustracija nije krivični postupak i ne služi osveti, već zaštiti javnog interesa. Primenjuje se isključivo individualno, na osnovu preciznih zakonskih kriterijuma, uz potpunu zabranu kolektivnog kažnjavanja i u skladu sa Ustavom i standardima Evropskog suda za ljudska prava.
Zakone donete kao poseban zakon (lat. lex specialis) za pojedinačne projekte, koji zaobilaze redovne postupke i otvaraju prostor korupciji, preispitaćemo, uskladiti ili ukinuti.
Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu postoji, ali se gotovo ne primenjuje: za četiri godine završena su samo tri postupka i naplaćeno oko dva miliona evra, iako je početkom 2023. više od 13.500 lica imalo rast imovine iznad praga od 150.000 evra u tri godine. Zato ćemo povećati broj obučenog kadra u Poreskoj upravi, unaprediti njenu saradnju sa tužilaštvom, izmeniti odredbe koje omogućavaju beskrajno odugovlačenje postupka i obavezati Poresku upravu da javnost redovno obaveštava o toku postupaka. Redovna provera porekla imovine obavezna je i za rukovodioce u policiji.
Izvršenje: dom nije roba
Izvršitelji, nekada sudski službenici, postali su privatni preduzetnici sa javnim ovlašćenjima čiji prihod zavisi od visine naplaćenog duga i troškova postupka. Tako je vršenje javnog ovlašćenja postalo delatnost u kojoj zarada raste sa troškovima dužnika, a najteže mere, poput prodaje doma i iseljenja, postaju i najisplativije. Mali komunalni dugovi višestruko se uvećavaju troškovima, a radnici sa pravosnažnim presudama u svoju korist često ne mogu da ih naplate, jer im je izvršitelj preskup. Poverilac može da promeni izvršitelja koji okleva i unajmi onoga ko će ishod sprovesti bez obzira na pravne prepreke, a treća lica, često žrtve prevara, nemaju delotvornu zaštitu. Izvršenje se ne zaustavlja ni kada se o istoj nepokretnosti vode drugi sporovi, ni kada je podneta tužba za nedozvoljenost izvršenja, ni kada je uložen vanredni pravni lek ili predstavka Evropskom sudu za ljudska prava, pa izvršitelj u praksi prejudicira sudske odluke. Nepokretnosti se prodaju i elektronskom licitacijom po cenama daleko ispod tržišnih, pa dužnik često ostaje i bez stana i sa dugom.
Zato menjamo Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Proširićemo zaštitu jedinog doma, tako da od izvršenja bude izuzet svaki dom primeren osnovnim stambenim potrebama domaćinstva. Svaka radnja sa nepovratnim posledicama podleže sudskoj kontroli, a pravni lek protiv prodaje doma ili iseljenja ima odložno dejstvo do sudske odluke. Treća lica dobijaju delotvoran prigovor sa odložnim dejstvom kada učine verovatnim svoje pravo. Troškovi moraju odgovarati stvarno potrebnim radnjama, biti srazmerni dugu i vidljivi u elektronskom dnevniku postupka. Država garantuje naknadu štete od nezakonitog izvršenja i naplaćuje je od odgovornog izvršitelja, a ponovljena ili teška povreda prava na dom vodi zabrani rada. Inspekcija Ministarstva pravde nad izvršiteljima biće kadrovski ojačana, sa nasumičnim kontrolama prodaja i troškova i javnim kvartalnim izveštajima.
Temeljnom reformom uspostavićemo novi sistem izvršenja, zasnovan na humanosti i pravičnosti, uz neposrednu odgovornost i kontrolu države, bez vraćanja na nefunkcionalan model sudskih izvršitelja.
Uprava koja odgovara građaninu
Građanin koji se obrati državnom organu često mesecima čeka odgovor, a kada dobije rešenje i uspešno uloži žalbu, predmet se vraća istom organu na ponovno odlučivanje, ponekad i više puta. Postupak pred Upravnim sudom, jedinim za celu zemlju, traje dugo, tužba po pravilu ne zaustavlja izvršenje, a sud najčešće samo poništava odluku i vraća predmet organu, koji ponekad ponovo donese istu. Građani i preduzeća tako godinama nemaju konačan odgovor, a štetu koju im je nanela nezakonita odluka moraju da potražuju u posebnoj parnici.
Zato uvodimo jasne rokove i delotvornu zaštitu od ćutanja uprave, kao i garantni akt na koji se građanin može osloniti. Drugostepeni upravni organ moraće sam da reši osnovanu žalbu, umesto da predmet vraća. Žalba će odlagati naplatu spornog dela javne dažbine, a ako se nezakonita odluka poništi, građaninu ili preduzeću pripadaće naknada dokazane štete uz kamatu.
Počećemo i sa reformom upravnog sudstva, postepenim uvođenjem teritorijalno raspoređenih prvostepenih upravnih sudova, a sadašnji Upravni sud postaće žalbeni, pa upravni spor konačno dobija dva stepena. Vremenom ćemo omogućiti da sudovi znatno češće sami odlučuju o upravnoj stvari, umesto da predmet vraćaju organu koji je već pogrešio.
Policija u službi građana
Policija bi trebalo da štiti ustavni poredak i svakog građanina podjednako. Protekle godine pokazale su koliko je opasna policija bez delotvorne spoljne kontrole: organi reda u više navrata delovali su u službi stranačkih interesa, a građani često ne znaju ko je izdao naređenje, po kom pravilu je upotrebljena sila i ko za nju odgovara. Ministarstvo unutrašnjih poslova danas samo sebe kontroliše i uređuje rad aktima koji su nedostupni javnosti. Zato policiju vraćamo građanima – kao profesionalnu, odgovornu i demilitarizovanu službu, pod jasnim pravilima i stvarnim nadzorom.
Nova lična karta i lični identifikacioni broj
Bez pouzdanog sistema identifikacije nije moguće očistiti birački spisak od „fantomskih birača”, a postojeći jedinstveni matični broj građana iz samog broja otkriva datum rođenja, pol i region, što nije u skladu sa standardima zaštite podataka.
Pošto su lična dokumenta obavezna, izdavaće se bez naknade. Lične karte izdavaće se isključivo sa čipom i po najnovijim standardima zaštite od falsifikovanja, a sve postojeće biće besplatno zamenjene u prelaznom roku.
Jedinstveni matični broj građana (JMBG) zamenićemo ličnim identifikacionim brojem (LIB), usklađenim sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i pravilima EU. Nova lična karta izdavaće se sa LIB-om, a registracija za LIB postaje osnov novog, pouzdanog biračkog spiska. Nijedan građanin neće izgubiti biračko pravo zato što još nije zamenio dokument: do zamene ostaje upisan i glasa sa važećom ličnom kartom ili pasošem.
Kontrola i odgovornost policije
Policija koja sama sebe kontroliše ne može biti odgovorna. Zato ćemo Sektor unutrašnje kontrole profesionalizovati, potpuno odvojiti od političkog uticaja, izdvojiti iz Ministarstva unutrašnjih poslova i pripojiti Ministarstvu pravde. Disciplinski postupci zbog zloupotrebe ovlašćenja biće brzi, delotvorni i javni.
Policajci će dobiti kamere na uniformama i u službenim vozilima. One štite građane od prekomerne upotrebe sile, a policajce od neosnovanih prijava. Ugovori i tenderi MUP-a biće dostupni javnosti, a poreklo imovine policijskih rukovodilaca, naročito na strateškom nivou rukovođenja, redovno će se proveravati. Sistematizacija rukovodećih radnih mesta biće javna, a imena i biografije rukovodilaca visokog i strateškog nivoa dostupni na sajtu ministarstva, po uzoru na „Ko je ko” u Vojsci Srbije.
Policija kao služba građana
Policija će raditi kao služba građana, usmerena na izgradnju poverenja, a ne na represiju. Redovno će i jasno izveštavati javnost o svom radu i rezultatima. Razvijaćemo rad policije u zajednici, u kome policajci aktivno sarađuju sa građanima i lokalnom samoupravom, a lokalni saveti za bezbednost postaće mesto gde se zajednički rešavaju problemi koji ugrožavaju bezbednost u lokalnoj sredini.
Policijsko obrazovanje biće usmereno na ljudska prava, komunikaciju sa građanima i nenasilno rešavanje sukoba. Policajci će stalno unapređivati znanja, naročito u oblastima sajber kriminala, ljudskih prava i međunarodnih standarda. Poboljšaćemo selekciju kandidata i ukinuti mogućnost revizije psihološkog testa u Centru za osnovnu policijsku obuku, a policajcima izloženim stresu i riziku od zloupotrebe sile obezbedićemo stručnu podršku.
Demilitarizacija policije
Uredba o specijalnoj i posebnim jedinicama policije omogućila je policiji upotrebu težih sredstava prinude i opreme koja više liči na vojnu nego na policijsku. Izmenama Zakona o policiji, Zakona o Vojsci Srbije i te uredbe obezbedićemo da oprema i naoružanje policije služe zaštiti javne bezbednosti, a ne ratovanju. Nadležnost i namena interventnih jedinica policije biće uređene javno dostupnim propisom.
Nova organizacija
Policiju kao profesionalnu službu razdvojićemo od ministarstva kao političkog organa. Policijski službenici na posebnim dužnostima postaće redovni državni službenici, a radna mesta ovlašćenih službenih lica van Direkcije policije biće ukinuta. Izmenom Pravilnika o sistematizaciji smanjićemo sedište MUP-a u korist područnih policijskih uprava, čime se policija približava građanima, i ukinuti pomoćnike rukovodilaca na svim nivoima kao nepotrebne pozicije.
Ministarstvo danas donosi veliki broj autonomnih akata koji ne spadaju ni u jednu vrstu propisa koju zakon dozvoljava i koji su često međusobno protivrečni. Ove „kvazipropise” uskladićemo sa Zakonom o državnoj upravi ili ih ukloniti, kako bi se građanin i policajac mogli pozvati na isto, javno dostupno pravilo.
Promena izbornih uslova
Poverenje u izborni proces vraća se uklanjanjem faktora koji mogu uticati na krajnji rezultat izbora, a to su neprovereni birački spisak, glasanje van biračkih mesta bez kontrole i softver izbornih komisija u koji niko nema uvid.
Formiraćemo nezavisnu Državnu izbornu komisiju kao trajnu instituciju sa sopstvenom administracijom, budžetom i profesionalnim kapacitetima. Ovako uspostavljena institucija imala bi ljudske i materijalne resurse da se i van izbornog procesa bavi unapređivanjem kvaliteta izbora: kroz analize, edukacije, obuke, poboljšanje izbornih uslova i propisa. Paralelno ćemo sprovesti sveobuhvatno uređenje biračkog spiska i modernizovati načine ostvarivanja biračkog prava. Stalni članovi Komisije biće birani iz redova stručnjaka za izborni proces i izborno zakonodavstvo – na duže mandate, uz mehanizme koji obezbeđuju institucionalnu nezavisnost.
Uspostavićemo moderan portal izborne administracije koji omogućava objavljivanje izbornih rezultata sa biračkih mesta u realnom vremenu, javni pristup podacima u mašinski čitljivom formatu i praćenje svih faza izbornog procesa od strane zainteresovane javnosti. Poboljšaćemo standarde i procedure za unapređenje tajnosti glasanja, čuvanje izbornog materijala, pristup domaćih i međunarodnih izbornih posmatrača i olakšati i digitalizovati mogućnost prigovora na izborne nepravilnosti.
Sprovešćemo tajnu elektronsku i terensku reviziju Jedinstvenog biračkog spiska i uspostaviti mehanizme njegove kontinuirane kontrole, uz mogućnost kontrolisanog uvida nezavisnih tela, parlamentarnih grupa i predstavnika izbornih posmatrača – ali uz zadržavanje standarda zaštite podataka građana, i urediti status neaktivnih birača, uključujući i birače koji dugoročno više ne žive u Republici Srbiji, uz garanciju da nijedan građanin koji ispunjava uslove ne može biti proizvoljno lišen ostvarivanja biračkog prava.
Elektronski ćemo olakšati i centralizovati prijavu za glasanje u inostranstvu, tako da ona više ne zavisi od arbitrarne odluke diplomatskog predstavništva. Sprečićemo zloupotrebu mehanizma glasanja van biračkog mesta, kroz striktno definisanje opravdanih razloga za glasanje van biračkog mesta, ranije prijavljivanje za glasanje van biračkog mesta i izmeštanje ovog mehanizma iz ruku političkih aktera u nadležnost izborne administracije, uz očuvanje dostupnosti glasanja osobama koje zbog zdravstvenog stanja ili invaliditeta objektivno ne mogu da pristupe biračkom mestu.
Uspostavićemo poseban mehanizam za bezbedno i poverljivo prijavljivanje pritisaka, zastrašivanja, uslovljavanja i kupovine glasova, uz zaštitu uzbunjivača i obavezu nadležnih institucija da po prijavama postupaju u kratkim rokovima. Posebnu zaštitu obezbedićemo zaposlenima u javnim institucijama i javnim preduzećima koji prijavljuju političke pritiske. Pooštrićemo kontrolu i sankcije za nezakonito postupanje i zloupotrebu ličnih podataka u političke svrhe, uključujući podatke kojima raspolažu mobilni operateri, zdravstvene ustanove i druge institucije ili privredni subjekti.
Uspostavićemo delotvorne mehanizme kontrole ravnopravnog pristupa izbornih učesnika medijima i objektivnosti informisanja tokom izbornog perioda, uz jasne i brze sankcije za kršenje pravila, kao i obavezu svakodnevnog i ravnopravnog predstavljanja izbornih aktera na javnom servisu u toku trajanja izborne kampanje. Istovremeno ćemo obezbediti posebne mehanizme zaštite novinara od pritisaka, pretnji i ometanja rada tokom izborne kampanje.
Unapredićemo sistem izveštavanja i kontrole prihoda i rashoda političkih stranaka tako da javnost može blagovremeno, a ne tek nakon izbora, da dobije podatke o izvorima finansiranja i značajnijim troškovima kampanje. Razdvojićemo državnu funkciju od izborne kampanje kroz ograničenje mogućnosti javnih funkcionera da službene aktivnosti, javne resurse, institucionalnu infrastrukturu i pristup medijima koriste za potrebe izborne kampanje. Zabranićemo vanredna jednokratna novčana davanja u izbornoj godini, kako bi se izbegla zloupotreba upravljanja javnim sredstvima u političke svrhe.
Promenom Zakona o izboru narodnih poslanika, reformisaćemo izborni sistem i uvesti mešoviti paralelni izborni sistem, u jednomandatnim izbornim jedinicama približnog broja birača (koje bi gde je to moguće pratile strukturu aktuelnih jedinica lokalne samouprave); a drugi deo putem proporcionalnih izbornih lista, uz razmatranje mogućnosti da se glasačima omogući uticaj na preferencijalni izbor pojedinačnih kandidata i na samim izbornim listama. Kandidati u jednomandatnim jedinicama morali bi da poseduju uslov prebivališta na području izborne jedinice u kojoj se kandiduju, jer se time obezbeđuje direktna veza kandidata sa građanima koje treba da predstavljaju.
Uvešćemo mogućnost davanja potpisa podrške za izborne liste kroz sistem e-uprave, kao i sistem onlajn provere koji bi omogućio uvid građanima da li su podržali neku izbornu listu, kao što trenutno postoji sa proverom upisa u birački spisak. Kako bi sprečili manipulaciju brzinom skupljanja potpisa, uvešćemo žrebanje za redosled mesta na izbornom listiću, kao što već postoji na predsedničkim izborima.
Zabranićemo da se na izbornom listiću nađe bilo koji podatak osim zvaničnog naziva političke stranke (političkih stranaka) ili grupe građana koje kandiduju listu, a u jednomandatnim izbornim jedinicama, zabranićemo da se na listiću nađe bilo koji podatak osim ličnih podataka predloženog kandidata.