Рударство и геологија
Рударство у Србији годинама ради по правилима која се не могу проверити. Народна скупштина је 23. априла 2026. године усвојила Стратегију управљања минералним и другим геолошким ресурсима, али акциони план, који је Стратегија сама себи обећала у року од деведесет дана, није објављен, па између полазних вредности за 2022. и циљева за 2040. годину не стоји ниједан корак. Институције за истраживање, експлоатацију и надзор постоје, али немају ни људе ни опрему да раде свој посао. Наш циљ је да се зна шта имамо под земљом, колико то вреди, ко је то измерио и колико од тога остаје Србији, као и да се највећи део откопаних минералних сировина прерађује у Србији, укључујући и завршну фазу прераде.
Правила по којима се зна шта имамо
Закон о рударству из 2015. године налаже да се ресурси и резерве класификују по важећој верзији међународног стандарда PERC и уводи компетентно лице које за извештај одговара лично. Правилник који је то требало да спроведе никада није донет, па се и данас примењују правилници из 1979. године, објављени у „Службеном листу СФРЈ”, који обавезују „организацију удруженог рада” и у чијем списку сировина нема ни литијума, ни бора, ни ретких земаља. Издатих лиценци компетентних лица има нула, а јавни регистар тих лица, који закон предвиђа, не постоји.
Донећемо правилник о класификацији и категоризацији ресурса и резерви усклађен са међународним стандардом, са таблицом превођења постојећих категорија, и престати са применом правилника из 1979. године. Успоставићемо јавни регистар компетентних лица и лиценци, тако да за сваки податак о резервама одговара човек са именом и лиценцом. Док то не постоји, ниједан број о резервама није ничија одговорност.
Накнада за коришћење јавних добара
Оно што се у јавности зове „рудна рента” у нашим законима не постоји под тим именом. Постоји накнада за коришћење ресурса и резерви минералних сировина, прописана Законом о накнадама за коришћење јавних добара, а њено име каже оно што је суштина: реч је о цени за коришћење нечега што је у државној својини, а не о порезу на нечију добит.
Данас та накнада за металичне сировине износи пет одсто од прихода који обвезник сам пријави, при чему исти обвезник утврђује и количину и садржај и износ који дугује. Нема накнаде по површини експлоатационог поља, нема наменског дела за локалну заједницу, а колико је накнаде наплаћено по сировини, руднику и општини није објављено, иако по закону четрдесет одсто припада општини у којој се копа.
Накнаду ћемо уредити у четири елемента. Основицу ћемо одвојити од пријављеног прихода и везати за објављену берзанску котацију, уз нормиране трошкове топљења, рафинације и превоза. Стопу ћемо учинити прогресивном према просечној цени у обрачунском периоду, тако да заједница више учествује у годинама високих цена, а мање у годинама ниских. Увешћемо део који се плаћа по површини експлоатационог поља, са прогресијом кроз време за задржавање права без рада. Увешћемо наменски део за санацију штете у локалној заједници. И објављиваћемо годишњи преглед наплаћене накнаде по сировини, руднику и општини, да свака рударска општина види свој новац.
Прерада у Србији
Важећи закон већ познаје олакшицу за металуршку прераду, али не тражи да се та прерада обави у Србији: концентрат се може истопити у иностранству, а олакшица и даље важи. Истовремено се укида и једина пореска олакшица за велика улагања, док нова, везана за прераду, није уведена.
Олакшицу ћемо везати за степен прераде обављен у Србији и признавати је само за степен виши од оног који у земљи већ ради, да подстицај не би био награда за оно што се ионако обавља. Доказиваће се производном евиденцијом домаћег постројења и царинском декларацијом, сразмерно количини стварно прерађеној у земљи. Пошто је реч о одустајању од јавног прихода, шема ће пре примене бити пријављена Комисији за контролу државне помоћи.
Додела права и јавност уговора
Право се данас додељује по реду пријема захтева, који се бележи до часа и минута. Јавни тендер постоји у закону, али се не примењује, јер је његова примена одложена до приступања Европској унији. Ставићемо тендер у примену без чекања на приступање, изменом те одредбе, и проширити га са нафте и гаса на стратешке минералне сировине. Употребићемо и постојећу могућност аукције и концесије над потврдама о резервама које Република већ држи. Приоритет истраживача не укидамо без накнаде: ко је уложио у истраживање, добија накнаду уложених средстава или право прече понуде под јавно објављеним условима.
Сви уговори о истраживању и експлоатацији биће објављени. То није посебно правило за рударство него примена општег правила по коме сваки уговор који држава потпише постаје јаван, а уговор који није објављен не производи дејство. Објављивање долази прво; оцена законитости и сврсисходности може да уследи тек на основу објављеног текста, а не пре њега.
Инспекција и институције
Рударских и геолошких инспектора има седам, систематизовано је тринаест радних места, а објеката под надзором седамсто шездесет осам. Геолошки завод Србије има тринаест стручњака уз циљ од сто шездесет пет и троши више од три четвртине свог буџета на зараде.
Попунићемо систематизована радна места и повећати број инспектора према броју објеката, објављивати план надзора и налазе инспекције, и прописати узорковање и мерење на излазу из рудника уз чување контролног узорка. Без тога ни најбоља формула за накнаду не вреди ништа, јер количину и садржај и даље утврђује онај ко плаћа. Геолошком заводу вратићемо кадар, опрему и надлежност за примењена истраживања. Успоставићемо рударску књигу, јаван и бесплатан регистар носилаца права, управних аката, уговора, пријављених количина и налаза инспекције.
Радници
Раднике који преко привредног друштва у државној својини обављају послове у другом државном предузећу изједначићемо у правима са упоредним запосленима. Про ТЕНТ и Електропривреда Србије имају истог власника, Републику Србију, па се то може урадити у оквиру важећег закона, преко оснивачких права: Закон о раду оснивача чини потписником колективног уговора код друштва капитала чији је оснивач Република. Паралелно ћемо затражити од инспекције рада да утврди да ли се ти послови обављају под надзором и руковођењем предузећа код кога се ради, јер ако се обављају, право на једнаке услове рада постоји у закону још од 2020. године. Разлику у основној заради за упоредна радна места прво ћемо утврдити и објавити, па тек онда затворити.
Уредићемо и рад у рудницима у привремено неисплативим периодима, тако да се уместо престанка радног односа примени привремена обустава радова уз одржавање рудника, преквалификацију и задржавање запослења. Важећи закон за такву ситуацију нема основ: сви разлози за привремену обуставу у њему су технички или виша сила, а обавеза програма за решавање вишка запослених постоји само за јавно предузеће.
Локална заједница и простор изнад лежишта
Локалном становништву обезбедићемо механизме учешћа у одлучивању и обавезне консултације пре одлуке, а не после ње. Наменски део накнаде ићи ће у санацију и рекултивацију рударских одлагалишта и јаловишта, а саниране локације и утрошена средства биће јавно објављени.
Изнад доказаних лежишта изван насељених подручја увешћемо режим просторне заштите по узору на словеначко решење, у коме јавни интерес није општи него се утврђује за одређену сировину и за конкретно подручје, уз сагласност за сваки нови просторни акт на том подручју. Што се више простора заштити унапред, у планским документима, то је мање каснијег исељавања, експропријације и рушења инфраструктуре.