Rudarstvo i geologija
Rudarstvo u Srbiji godinama radi po pravilima koja se ne mogu proveriti. Narodna skupština je 23. aprila 2026. godine usvojila Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima, ali akcioni plan, koji je Strategija sama sebi obećala u roku od devedeset dana, nije objavljen, pa između polaznih vrednosti za 2022. i ciljeva za 2040. godinu ne stoji nijedan korak. Institucije za istraživanje, eksploataciju i nadzor postoje, ali nemaju ni ljude ni opremu da rade svoj posao. Naš cilj je da se zna šta imamo pod zemljom, koliko to vredi, ko je to izmerio i koliko od toga ostaje Srbiji, kao i da se najveći deo otkopanih mineralnih sirovina prerađuje u Srbiji, uključujući i završnu fazu prerade.
Pravila po kojima se zna šta imamo
Zakon o rudarstvu iz 2015. godine nalaže da se resursi i rezerve klasifikuju po važećoj verziji međunarodnog standarda PERC i uvodi kompetentno lice koje za izveštaj odgovara lično. Pravilnik koji je to trebalo da sprovede nikada nije donet, pa se i danas primenjuju pravilnici iz 1979. godine, objavljeni u „Službenom listu SFRJ”, koji obavezuju „organizaciju udruženog rada” i u čijem spisku sirovina nema ni litijuma, ni bora, ni retkih zemalja. Izdatih licenci kompetentnih lica ima nula, a javni registar tih lica, koji zakon predviđa, ne postoji.
Donećemo pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji resursa i rezervi usklađen sa međunarodnim standardom, sa tablicom prevođenja postojećih kategorija, i prestati sa primenom pravilnika iz 1979. godine. Uspostavićemo javni registar kompetentnih lica i licenci, tako da za svaki podatak o rezervama odgovara čovek sa imenom i licencom. Dok to ne postoji, nijedan broj o rezervama nije ničija odgovornost.
Naknada za korišćenje javnih dobara
Ono što se u javnosti zove „rudna renta” u našim zakonima ne postoji pod tim imenom. Postoji naknada za korišćenje resursa i rezervi mineralnih sirovina, propisana Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, a njeno ime kaže ono što je suština: reč je o ceni za korišćenje nečega što je u državnoj svojini, a ne o porezu na nečiju dobit.
Danas ta naknada za metalične sirovine iznosi pet odsto od prihoda koji obveznik sam prijavi, pri čemu isti obveznik utvrđuje i količinu i sadržaj i iznos koji duguje. Nema naknade po površini eksploatacionog polja, nema namenskog dela za lokalnu zajednicu, a koliko je naknade naplaćeno po sirovini, rudniku i opštini nije objavljeno, iako po zakonu četrdeset odsto pripada opštini u kojoj se kopa.
Naknadu ćemo urediti u četiri elementa. Osnovicu ćemo odvojiti od prijavljenog prihoda i vezati za objavljenu berzansku kotaciju, uz normirane troškove topljenja, rafinacije i prevoza. Stopu ćemo učiniti progresivnom prema prosečnoj ceni u obračunskom periodu, tako da zajednica više učestvuje u godinama visokih cena, a manje u godinama niskih. Uvešćemo deo koji se plaća po površini eksploatacionog polja, sa progresijom kroz vreme za zadržavanje prava bez rada. Uvešćemo namenski deo za sanaciju štete u lokalnoj zajednici. I objavljivaćemo godišnji pregled naplaćene naknade po sirovini, rudniku i opštini, da svaka rudarska opština vidi svoj novac.
Prerada u Srbiji
Važeći zakon već poznaje olakšicu za metaluršku preradu, ali ne traži da se ta prerada obavi u Srbiji: koncentrat se može istopiti u inostranstvu, a olakšica i dalje važi. Istovremeno se ukida i jedina poreska olakšica za velika ulaganja, dok nova, vezana za preradu, nije uvedena.
Olakšicu ćemo vezati za stepen prerade obavljen u Srbiji i priznavati je samo za stepen viši od onog koji u zemlji već radi, da podsticaj ne bi bio nagrada za ono što se ionako obavlja. Dokazivaće se proizvodnom evidencijom domaćeg postrojenja i carinskom deklaracijom, srazmerno količini stvarno prerađenoj u zemlji. Pošto je reč o odustajanju od javnog prihoda, šema će pre primene biti prijavljena Komisiji za kontrolu državne pomoći.
Dodela prava i javnost ugovora
Pravo se danas dodeljuje po redu prijema zahteva, koji se beleži do časa i minuta. Javni tender postoji u zakonu, ali se ne primenjuje, jer je njegova primena odložena do pristupanja Evropskoj uniji. Stavićemo tender u primenu bez čekanja na pristupanje, izmenom te odredbe, i proširiti ga sa nafte i gasa na strateške mineralne sirovine. Upotrebićemo i postojeću mogućnost aukcije i koncesije nad potvrdama o rezervama koje Republika već drži. Prioritet istraživača ne ukidamo bez naknade: ko je uložio u istraživanje, dobija naknadu uloženih sredstava ili pravo preče ponude pod javno objavljenim uslovima.
Svi ugovori o istraživanju i eksploataciji biće objavljeni. To nije posebno pravilo za rudarstvo nego primena opšteg pravila po kome svaki ugovor koji država potpiše postaje javan, a ugovor koji nije objavljen ne proizvodi dejstvo. Objavljivanje dolazi prvo; ocena zakonitosti i svrsishodnosti može da usledi tek na osnovu objavljenog teksta, a ne pre njega.
Inspekcija i institucije
Rudarskih i geoloških inspektora ima sedam, sistematizovano je trinaest radnih mesta, a objekata pod nadzorom sedamsto šezdeset osam. Geološki zavod Srbije ima trinaest stručnjaka uz cilj od sto šezdeset pet i troši više od tri četvrtine svog budžeta na zarade.
Popunićemo sistematizovana radna mesta i povećati broj inspektora prema broju objekata, objavljivati plan nadzora i nalaze inspekcije, i propisati uzorkovanje i merenje na izlazu iz rudnika uz čuvanje kontrolnog uzorka. Bez toga ni najbolja formula za naknadu ne vredi ništa, jer količinu i sadržaj i dalje utvrđuje onaj ko plaća. Geološkom zavodu vratićemo kadar, opremu i nadležnost za primenjena istraživanja. Uspostavićemo rudarsku knjigu, javan i besplatan registar nosilaca prava, upravnih akata, ugovora, prijavljenih količina i nalaza inspekcije.
Radnici
Radnike koji preko privrednog društva u državnoj svojini obavljaju poslove u drugom državnom preduzeću izjednačićemo u pravima sa uporednim zaposlenima. Pro TENT i Elektroprivreda Srbije imaju istog vlasnika, Republiku Srbiju, pa se to može uraditi u okviru važećeg zakona, preko osnivačkih prava: Zakon o radu osnivača čini potpisnikom kolektivnog ugovora kod društva kapitala čiji je osnivač Republika. Paralelno ćemo zatražiti od inspekcije rada da utvrdi da li se ti poslovi obavljaju pod nadzorom i rukovođenjem preduzeća kod koga se radi, jer ako se obavljaju, pravo na jednake uslove rada postoji u zakonu još od 2020. godine. Razliku u osnovnoj zaradi za uporedna radna mesta prvo ćemo utvrditi i objaviti, pa tek onda zatvoriti.
Uredićemo i rad u rudnicima u privremeno neisplativim periodima, tako da se umesto prestanka radnog odnosa primeni privremena obustava radova uz održavanje rudnika, prekvalifikaciju i zadržavanje zaposlenja. Važeći zakon za takvu situaciju nema osnov: svi razlozi za privremenu obustavu u njemu su tehnički ili viša sila, a obaveza programa za rešavanje viška zaposlenih postoji samo za javno preduzeće.
Lokalna zajednica i prostor iznad ležišta
Lokalnom stanovništvu obezbedićemo mehanizme učešća u odlučivanju i obavezne konsultacije pre odluke, a ne posle nje. Namenski deo naknade ići će u sanaciju i rekultivaciju rudarskih odlagališta i jalovišta, a sanirane lokacije i utrošena sredstva biće javno objavljeni.
Iznad dokazanih ležišta izvan naseljenih područja uvešćemo režim prostorne zaštite po uzoru na slovenačko rešenje, u kome javni interes nije opšti nego se utvrđuje za određenu sirovinu i za konkretno područje, uz saglasnost za svaki novi prostorni akt na tom području. Što se više prostora zaštiti unapred, u planskim dokumentima, to je manje kasnijeg iseljavanja, eksproprijacije i rušenja infrastrukture.