Заштита животне средине
Стање животне средине у Србији међу најгорима је у Европи: загађен ваздух повећава смртност, у реке се уливају непречишћене отпадне воде, водоводи не обезбеђују довољно чисте и исправне воде, отпад завршава на дивљим депонијама које често горе, а биодиверзитет и екосистеми су недовољно заштићени, критично угрожени или чак уништени. Климатске промене погоршавају постојеће алармантно стање животне средине. Узроци су лоше управљање, партијски заробљене институције, инвеститорски урбанизам и толерисање прекршаја.
Воду, ваздух, земљиште и биодиверзитет штитимо као најважнији јавни интерес. Систем заснивамо на личној и институционалној одговорности, усклађивању прописа са европским стандардима, независним проценама утицаја, дигиталном праћењу и јавности података по Архуској конвенцији, аутоматској реакцији надлежних на прекорачења, доследном кажњавању и укључивању науке, образовања и грађана.
Стручне институције, одговорност и финансирање
Спроводимо департизацију и професионализацију надлежних институција, тј. министарства, Агенције за заштиту животне средине, Завода за заштиту природе и надлежних Секретаријата, бирањем кадрова на конкурсима према стручности и искуству, уз проверу досадашњег рада. Реформом Агенције за заштиту животне средине и Завода за заштиту природе јачамо инспекцијска овлашћења, независност и мерне системе. Дигитално повезујемо институције и припремамо реорганизацију комуналних предузећа за воде, отпад и природу. Пуноправно примењујемо постојећа начела „загађивач одговара и плаћа” и „корисник одговара и плаћа”. Управљачи заштићених подручја одговарају када се докаже пропуст у спречавању или ублажавању штете. Покренућемо мапирање загађивача, мерења загађења и проверу рада инспекција. Јачамо републичке и локалне инспекције кадровима, опремом и обукама, а уводимо обуку правосуђу и полицији за еколошке прекршаје. Поново успостављамо самосталан Фонд за заштиту животне средине, уз јавни план трошења прихода од казни, такси и накнада.
Превенција која заиста штити
Механизми превенције постају основа одлучивања од првог дана: стратешке процене, процене утицаја и оправданости спроводиће се квалитетно и суштински, уз забрану започињања радова без сагласности. Одлуке о студији процене утицаја обавезно претходе грађевинској дозволи. Студије процене пројеката са значајним негативним утицајем поново оцењују независне комисије, а укидамо институт „мишљења министарства” којим се заобилази процена утицаја. Уместо новчане казне, радови започети без потребне сагласности обустављају се до сагласности на студију или одлуке да процена није потребна. Преко 150 индустријских постројења ради без интегрисане дозволе, иако је рок истекао 31. децембра 2024, због чега се хитно налажу мере исходовања и пооштравања казни за непоседовање дозволе. Прекидамо праксу цепкања пројеката и доношење посебних закона који укидају или одлажу процене. Уводимо е-портал за процене утицаја и интегрисане дозволе, лиценциране оцењиваче и анализу кумулативних ефеката.
Закони и стратегије који се примењују
Увешћемо привремену обуставу примене законских решења која омогућавају заобилажење процена, ограничавање јавности и приватизацију заштићених подручја, до измене закона и усклађивања прописа. Примењујемо Закон о одговорности правних лица за кривична дела и пооштравамо постојеће казне, посебно за угрожавање здравља. Секторске законе, као што је Закон о планирању и изградњи, усклађујемо са законима о заштити животне средине. Нацрт стратегије управљања минералним ресурсима до 2040. године, тренутно важећи Просторни план Републике Србије и Планови развоја се поново израђују са ажурираним подацима, уз учешће стручне и шире јавности, при чему је јавни интерес на првом месту.
Рударски, инфраструктурни и индустријски пројекти
Пројекти који већ представљају непосредан ризик третирају се као приоритет. За пројекат ископавања литијума и бора у Јадру приоритетно примењујемо мере заштите које укључују забране и прекиде пројеката, одузимање дозвола и санкционисање одговорних, у складу са утврђеним законским неправилностима и ризицима. Решења за рударске пројекте усаглашавамо са програмском облашћу Рударство, а држава неће одобрити пројекат са неприхватљивим ризиком по животну средину и локалне заједнице. Иста правила заштите, контроле и одговорности примењујемо на Зиђин у Бору, железару у Смедереву, копове и пепелишта у Колубари и Костолцу и планирани рудник злата Чока Ракита на Хомољу, без повлашћених. За комплекс ЕКСПО 2027, који се гради у зони заштите савског изворишта, захтевамо целовиту процену утицаја и укидамо изузетке који омогућавају њено заобилажење, цепкање или одлагање до после издавања грађевинске дозволе. Штитимо изворишта од бесправне градње и загађења на обалама Ћелија, Бована и Груже, а мере за спречавање пројеката малих хидроелектрана усаглашавамо са програмском облашћу Енергетика.
Вода је јавно добро
Воду проглашавамо стратешким јавним добром и људским правом, уз забрану приватизације. Комерцијално флаширање воде дозвољени су само у ограниченим количинама и на ограничен период уз адекватан концесиони уговор и накнаде. Управљање водама обједињујемо у надлежном министарству или координационом телу. Водоизворишта добијају строгу заштиту од загађења и бесправне градње. Уместо скупих пројеката брана и акумулација, приоритет ће имати проширење постојећих изворишта, вештачка инфилтрација и резервисање простора будућих изворишта у просторним плановима. Губитке, просечно близу 40% захваћене воде, смањујемо обновом мреже, одржавањем, међуопштинском сарадњом и јединственом тарифном политиком. Капацитете за пречишћавање, који покривају око 15% испуштених комуналних отпадних вода, повећавамо фазно, према приоритетима. Индустрију обавезујемо на пречишћавање кроз интегрисане дозволе.
Ваздух постаје приоритет јавног здравља
Обједињујемо мерења квалитета ваздуха и емисија у један национални систем и јавно објављујемо податке у реалном времену. На жариштима попут Бора и Смедерева, станице покрећу аларм и захтев за прекид рада загађивача. Термоелектране и велики индустријски загађивачи имају примарну одговорност за контролисање загађења, због чега настављамо одсумпоравање у ТЕНТ-у и Костолцу, казне за прекорачења одређујемо на основу стварних, измерених емисија, а примена најбољих доступних техника постаје кључан услов интегрисаних дозвола. Успех меримо смањењем смртности услед загађења по методологији Светске здравствене организације. Производњу струје сагоревањем лигнита и других фосилних горива постепено дугорочно смањујемо уз усаглашавање са облашћу Енергетика. Забрањујемо продају некатегорисаног угља физичким лицима, а социјално угроженим домаћинствима обезбеђујемо помоћ у виду термичке санације, замене ложишта и уграђивања топлотних пумпи кроз социјално праведне субвенције, у оквиру програма енергетске ефикасности.
Отпадом и земљиштем се управља одговорно
Око 60% комуналног отпада завршава на 127 несанитарних и преко 3.000 дивљих депонија. Затварамо и санирамо најкритичније, а од 26 планираних центара завршавамо започете и покрећемо наредне по приоритету. Одмах преиспитујемо резултате и трошкове „Чисте Србије”, уз дугорочни циљ прикупљања целокупног комуналног отпада. Уводимо забрану увоза опасног отпада без изузетка и уводимо дигиталну контролу транзита и извоза. Ажурирамо регистар рударског, индустријског и грађевинског отпада и санирамо најризичнија јаловишта средствима из фондова. Тренутно се рециклира око 5% комуналног отпада због чега постепено уводимо депозитни систем за амбалажу, национални програм рециклаже и мониторинг на депонијама комуналног отпада.
Природа и биодиверзитет се штите
Доносимо недостајуће прописе о врстама, стаништима, еколошкој мрежи и инвазивним врстама и спречавамо приватизацију јавних предузећа која брину о природи. Проглашавамо подручја у поступку заштите, укључујући будући Национални парк Бељаница–Кучај, довршавамо ревизију Емералда и убрзавамо успостављање мреже Натура 2000, уз увођење слатководних заштићених подручја. Управљаче обавезујемо на утврђивање нултог стања и мониторинг биодиверзитета. Независно тело оцењује њихов рад, а локалном становништву обезбеђујемо предност при запошљавању и фонд за пројекте од јавног интереса. Уводимо портал или апликацију за пријаве загађења и уништавања природе.
Климатске промене чекамо спремни
Србија се обавезала на смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште за 40% до 2035. у односу на 1990. Транспарентним субвенцијама подстичемо постављање соларних панела у домаћинствима, малим предузећима и јавним установама, изолацију и уградњу топлотних пумпи. Соларне и ветроелектране планирамо изван шума и заштићених подручја, уз дијалог са локалним заједницама, док хидроелектране подлежу строгој процени утицаја. Улазак у Европски систем трговања емисијама (ЕТС) је стратешко опредељење, уз усаглашавање са областима Енергетика и Привреда. Климатске ризике укључујемо у прописе и планове, оснивамо Фонд за прилагођавање климатским променама и унапређујемо заштиту од поплава и суша, као и мере за заштиту здравља становништва током екстремних врућина.
Образовање, учешће грађана и медији
Еколошко образовање ће се систематски увести на свим нивоима формалног образовања, од предшколског до универзитетског. Приоритетно, обезбедиће се широко и информисано укључење грађана у процесе планирања и доношење одлука и јачаће се ангажман и улога појединаца и локалних заједница у заштити животне средине. Пажња ће се посветити борби против планског ширења дезинформација и повећању обима научно-информативног програма о темама из ових области.