Zaštita životne sredine
Stanje životne sredine u Srbiji među najgorima je u Evropi: zagađen vazduh povećava smrtnost, u reke se ulivaju neprečišćene otpadne vode, vodovodi ne obezbeđuju dovoljno čiste i ispravne vode, otpad završava na divljim deponijama koje često gore, a biodiverzitet i ekosistemi su nedovoljno zaštićeni, kritično ugroženi ili čak uništeni. Klimatske promene pogoršavaju postojeće alarmantno stanje životne sredine. Uzroci su loše upravljanje, partijski zarobljene institucije, investitorski urbanizam i tolerisanje prekršaja.
Vodu, vazduh, zemljište i biodiverzitet štitimo kao najvažniji javni interes. Sistem zasnivamo na ličnoj i institucionalnoj odgovornosti, usklađivanju propisa sa evropskim standardima, nezavisnim procenama uticaja, digitalnom praćenju i javnosti podataka po Arhuskoj konvenciji, automatskoj reakciji nadležnih na prekoračenja, doslednom kažnjavanju i uključivanju nauke, obrazovanja i građana.
Stručne institucije, odgovornost i finansiranje
Sprovodimo departizaciju i profesionalizaciju nadležnih institucija, tj. ministarstva, Agencije za zaštitu životne sredine, Zavoda za zaštitu prirode i nadležnih Sekretarijata, biranjem kadrova na konkursima prema stručnosti i iskustvu, uz proveru dosadašnjeg rada. Reformom Agencije za zaštitu životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode jačamo inspekcijska ovlašćenja, nezavisnost i merne sisteme. Digitalno povezujemo institucije i pripremamo reorganizaciju komunalnih preduzeća za vode, otpad i prirodu. Punopravno primenjujemo postojeća načela „zagađivač odgovara i plaća” i „korisnik odgovara i plaća”. Upravljači zaštićenih područja odgovaraju kada se dokaže propust u sprečavanju ili ublažavanju štete. Pokrenućemo mapiranje zagađivača, merenja zagađenja i proveru rada inspekcija. Jačamo republičke i lokalne inspekcije kadrovima, opremom i obukama, a uvodimo obuku pravosuđu i policiji za ekološke prekršaje. Ponovo uspostavljamo samostalan Fond za zaštitu životne sredine, uz javni plan trošenja prihoda od kazni, taksi i naknada.
Prevencija koja zaista štiti
Mehanizmi prevencije postaju osnova odlučivanja od prvog dana: strateške procene, procene uticaja i opravdanosti sprovodiće se kvalitetno i suštinski, uz zabranu započinjanja radova bez saglasnosti. Odluke o studiji procene uticaja obavezno prethode građevinskoj dozvoli. Studije procene projekata sa značajnim negativnim uticajem ponovo ocenjuju nezavisne komisije, a ukidamo institut „mišljenja ministarstva” kojim se zaobilazi procena uticaja. Umesto novčane kazne, radovi započeti bez potrebne saglasnosti obustavljaju se do saglasnosti na studiju ili odluke da procena nije potrebna. Preko 150 industrijskih postrojenja radi bez integrisane dozvole, iako je rok istekao 31. decembra 2024, zbog čega se hitno nalažu mere ishodovanja i pooštravanja kazni za neposedovanje dozvole. Prekidamo praksu cepkanja projekata i donošenje posebnih zakona koji ukidaju ili odlažu procene. Uvodimo e-portal za procene uticaja i integrisane dozvole, licencirane ocenjivače i analizu kumulativnih efekata.
Zakoni i strategije koji se primenjuju
Uvešćemo privremenu obustavu primene zakonskih rešenja koja omogućavaju zaobilaženje procena, ograničavanje javnosti i privatizaciju zaštićenih područja, do izmene zakona i usklađivanja propisa. Primenjujemo Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela i pooštravamo postojeće kazne, posebno za ugrožavanje zdravlja. Sektorske zakone, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji, usklađujemo sa zakonima o zaštiti životne sredine. Nacrt strategije upravljanja mineralnim resursima do 2040. godine, trenutno važeći Prostorni plan Republike Srbije i Planovi razvoja se ponovo izrađuju sa ažuriranim podacima, uz učešće stručne i šire javnosti, pri čemu je javni interes na prvom mestu.
Rudarski, infrastrukturni i industrijski projekti
Projekti koji već predstavljaju neposredan rizik tretiraju se kao prioritet. Za projekat iskopavanja litijuma i bora u Jadru prioritetno primenjujemo mere zaštite koje uključuju zabrane i prekide projekata, oduzimanje dozvola i sankcionisanje odgovornih, u skladu sa utvrđenim zakonskim nepravilnostima i rizicima. Rešenja za rudarske projekte usaglašavamo sa programskom oblašću Rudarstvo, a država neće odobriti projekat sa neprihvatljivim rizikom po životnu sredinu i lokalne zajednice. Ista pravila zaštite, kontrole i odgovornosti primenjujemo na Ziđin u Boru, železaru u Smederevu, kopove i pepelišta u Kolubari i Kostolcu i planirani rudnik zlata Čoka Rakita na Homolju, bez povlašćenih. Za kompleks EKSPO 2027, koji se gradi u zoni zaštite savskog izvorišta, zahtevamo celovitu procenu uticaja i ukidamo izuzetke koji omogućavaju njeno zaobilaženje, cepkanje ili odlaganje do posle izdavanja građevinske dozvole. Štitimo izvorišta od bespravne gradnje i zagađenja na obalama Ćelija, Bovana i Gruže, a mere za sprečavanje projekata malih hidroelektrana usaglašavamo sa programskom oblašću Energetika.
Voda je javno dobro
Vodu proglašavamo strateškim javnim dobrom i ljudskim pravom, uz zabranu privatizacije. Komercijalno flaširanje vode dozvoljeni su samo u ograničenim količinama i na ograničen period uz adekvatan koncesioni ugovor i naknade. Upravljanje vodama objedinjujemo u nadležnom ministarstvu ili koordinacionom telu. Vodoizvorišta dobijaju strogu zaštitu od zagađenja i bespravne gradnje. Umesto skupih projekata brana i akumulacija, prioritet će imati proširenje postojećih izvorišta, veštačka infiltracija i rezervisanje prostora budućih izvorišta u prostornim planovima. Gubitke, prosečno blizu 40% zahvaćene vode, smanjujemo obnovom mreže, održavanjem, međuopštinskom saradnjom i jedinstvenom tarifnom politikom. Kapacitete za prečišćavanje, koji pokrivaju oko 15% ispuštenih komunalnih otpadnih voda, povećavamo fazno, prema prioritetima. Industriju obavezujemo na prečišćavanje kroz integrisane dozvole.
Vazduh postaje prioritet javnog zdravlja
Objedinjujemo merenja kvaliteta vazduha i emisija u jedan nacionalni sistem i javno objavljujemo podatke u realnom vremenu. Na žarištima poput Bora i Smedereva, stanice pokreću alarm i zahtev za prekid rada zagađivača. Termoelektrane i veliki industrijski zagađivači imaju primarnu odgovornost za kontrolisanje zagađenja, zbog čega nastavljamo odsumporavanje u TENT-u i Kostolcu, kazne za prekoračenja određujemo na osnovu stvarnih, izmerenih emisija, a primena najboljih dostupnih tehnika postaje ključan uslov integrisanih dozvola. Uspeh merimo smanjenjem smrtnosti usled zagađenja po metodologiji Svetske zdravstvene organizacije. Proizvodnju struje sagorevanjem lignita i drugih fosilnih goriva postepeno dugoročno smanjujemo uz usaglašavanje sa oblašću Energetika. Zabranjujemo prodaju nekategorisanog uglja fizičkim licima, a socijalno ugroženim domaćinstvima obezbeđujemo pomoć u vidu termičke sanacije, zamene ložišta i ugrađivanja toplotnih pumpi kroz socijalno pravedne subvencije, u okviru programa energetske efikasnosti.
Otpadom i zemljištem se upravlja odgovorno
Oko 60% komunalnog otpada završava na 127 nesanitarnih i preko 3.000 divljih deponija. Zatvaramo i saniramo najkritičnije, a od 26 planiranih centara završavamo započete i pokrećemo naredne po prioritetu. Odmah preispitujemo rezultate i troškove „Čiste Srbije”, uz dugoročni cilj prikupljanja celokupnog komunalnog otpada. Uvodimo zabranu uvoza opasnog otpada bez izuzetka i uvodimo digitalnu kontrolu tranzita i izvoza. Ažuriramo registar rudarskog, industrijskog i građevinskog otpada i saniramo najrizičnija jalovišta sredstvima iz fondova. Trenutno se reciklira oko 5% komunalnog otpada zbog čega postepeno uvodimo depozitni sistem za ambalažu, nacionalni program reciklaže i monitoring na deponijama komunalnog otpada.
Priroda i biodiverzitet se štite
Donosimo nedostajuće propise o vrstama, staništima, ekološkoj mreži i invazivnim vrstama i sprečavamo privatizaciju javnih preduzeća koja brinu o prirodi. Proglašavamo područja u postupku zaštite, uključujući budući Nacionalni park Beljanica–Kučaj, dovršavamo reviziju Emeralda i ubrzavamo uspostavljanje mreže Natura 2000, uz uvođenje slatkovodnih zaštićenih područja. Upravljače obavezujemo na utvrđivanje nultog stanja i monitoring biodiverziteta. Nezavisno telo ocenjuje njihov rad, a lokalnom stanovništvu obezbeđujemo prednost pri zapošljavanju i fond za projekte od javnog interesa. Uvodimo portal ili aplikaciju za prijave zagađenja i uništavanja prirode.
Klimatske promene čekamo spremni
Srbija se obavezala na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 40% do 2035. u odnosu na 1990. Transparentnim subvencijama podstičemo postavljanje solarnih panela u domaćinstvima, malim preduzećima i javnim ustanovama, izolaciju i ugradnju toplotnih pumpi. Solarne i vetroelektrane planiramo izvan šuma i zaštićenih područja, uz dijalog sa lokalnim zajednicama, dok hidroelektrane podležu strogoj proceni uticaja. Ulazak u Evropski sistem trgovanja emisijama (ETS) je strateško opredeljenje, uz usaglašavanje sa oblastima Energetika i Privreda. Klimatske rizike uključujemo u propise i planove, osnivamo Fond za prilagođavanje klimatskim promenama i unapređujemo zaštitu od poplava i suša, kao i mere za zaštitu zdravlja stanovništva tokom ekstremnih vrućina.
Obrazovanje, učešće građana i mediji
Ekološko obrazovanje će se sistematski uvesti na svim nivoima formalnog obrazovanja, od predškolskog do univerzitetskog. Prioritetno, obezbediće se široko i informisano uključenje građana u procese planiranja i donošenje odluka i jačaće se angažman i uloga pojedinaca i lokalnih zajednica u zaštiti životne sredine. Pažnja će se posvetiti borbi protiv planskog širenja dezinformacija i povećanju obima naučno-informativnog programa o temama iz ovih oblasti.